Il Trovatore
Završnica ovog trilinga, a od pomenutog trilinga najbolja predstava večeras, sjajna, dostojna pohvala koje skoro nisu bile, jer nije ni bilo ovako kompletnog povoda i muzičkog provoda
Bravo za upravu BO, bravo za ovaj divan april i…. veoma brzo ste nas razmazili, hoćemo opet, OPET, najmanje slično, ili bolje
Ko vam kriv kad možete?
Da rezimiramo!
Travijata, Toska i Trubadur!
Triling na T.
Razmišljanje…. T vezano za ove tri predstave, a naslućuje se i četvrta….Turandot. Dakle, slovo T je Talično. Pu, pu, pu…. nadamo se.
Nego da se ja vratim na predstavu koja me ushitila i „uhitila“.
Kome prvo da dam pohvale, a svi su ih zaslužili, uglavnom.
Leonora, Sanja Kerkez…… Sasvim solidna, prema kraju sve dirljivija, glumački veoma dobro osmišljen lik, lepa piana, lepe visine, dobra pojava, i na kraju predstave, toliko ubedljiva… UVEK mi izmami suze. Jedna od njenih bolje donesenih uloga.
Manriko, Rosario La Spina
KONAČNOOOOOOOO….. TENOR!!!!!!!!! (ne nudite mi prošlog iz Toske, Molim Vas, ono je bio užas, on je sve, sem dobrog tenora…, niti, još gore, onog iz Travijate… ne žalim što ovako pišem, naprotiv, žalim što, zbog drugih uloga, moram da trpim i ove, užasne…. a o zaposlenim tenorima… sve najgore, odavno i još uvek..)
Ali, radost nam ipak dođe…. Rosario
Pravi italijanski tenor, glas divne, prepoznatljive italijanske boje, italijanski jezik, PRAVI, oporavak za dušu i uši….. veoma moćanglas , sa divnim legatima, frazama i, naravno, tehnikom….. Sa čuvenim visinama u arijama…. Oh miline…. A ova opera ima sve „pucačke arije“ za sve glasove….. Dakle…. Rosario…. HVALA, umrli smo od sreće, lepote glasa, pevanja i glume. BRAVOOOOOOOOO !
Grof Luna, Dragutin Matić….. SJAJAN !!!! I u sjajnoj formi, bariton koji može bilo gde u Evropi da peva i da digne publiku na noge….. Sjajna tehnika, prekrasna boja glasa, lik donet na evropskom nivou…. MOĆAN. Nije za stoni tenis, već za ozbiljne uloge….. Gde nam je Rigoleto ove sezone? Luna…. da sam Leonora, ne bih se otrovala nikada !
Acučena, Milijana Nikolić…… naša, a nije. Izuzetna gluma i pravilno osmišljen lik. Nikada do sada na ovoj scen i, ni jedna Acučena nije ovako osmislila i prikazala kroz glumu ovaj lik. Tek sada smo dobili kako Acučena treba da izgleda. Možda su uzbuđenje i neka vrsta treme, jer nije dugo ovde pevala, pa svi čekamo da je čujemo, a peva sa suprugom (najnezahvalnija kombinacija za umetnike), bili mala prepreka na početku, ali kako je tekla predstava, tako je uzlazna linija bila vrtoglava i jako vidljiva. Bravo za Milijanu, koliko bismo bili sretni da nam bar po nekada gostuju ovakvi umetnici. Jer onda se i naši „potrude“…. uzajamni adrenalin, plus publika.
Svakako…. najbolja celokupna predstava od tri koje smo slušali, i svakako bi nam tako nešto češće nedvosmisleno prijalo. Kao i samo Skarpia iz Toske, Travijata o kojoj sećanja već blede, a Trubadur… ovakav….
Naravno, nije sve što leti za jelo, pa ni orkestar, uobičajeno….. znate već i sami….. Od… do…. Onaj što je večeras mahao, Dejan Savić, mnogo se i gubio, terao po svome, zaboravljao na momente gde je…. i tako….. Polako se i on gasi. Penzija se bliži. Orkestar mu je neznatno tiši, ali ima naslednicu koja će ga nadmašiti. Sveća nikome nije ….. ma neću da kvarim ovaj lep utisak.
Još jednom, sve pohvale za ovaj divni april, za goste koji su, daleko bolji od većine oronulih domaćih, za lepe predstave i za lep ugođaj. A „oronuli“ su MORALI glasno da priznaju kvalitet i gostiju a i „domaćih“… kao na utakmici.
Ja sam ispunjena, srećna i puna nade za dalje, zar nam treba više? TREBA, OVAKO NEŠTO.
Vidimo se… kad nam podarite slično.
Laura Miletić
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.