KO SE BOJI VUKA JOŠ?

ili

KO SE STO PUTA OPEČE…..

SEĆANJA MU UVEK NAVIRU

ZBOG TEŠKIH OPEKOTINA

Il Trovatore

ili

Trubadur

Možda ova veća pauza, koju sam napravila u (ne)dolascima na operske predstave, ima kod mene dobar efekat, ali na kratko.

Em sam se uželela živosti na sceni, em sam se odmorila od loših predstava, em je sinoćna postava bila najbolja koju imamo u našoj operskoj kući.

Ali, ja ne bih bila ja, da ne primećujem mnoge druge stvari koje nisu direktno vezane za scenu i pevanje, a i sećanja naviru u bujicama……

Jako sam bila tuzna kada sam  ugledala „upravničku, ili direktorsku ložu“ koja je bila prazna.

Dok je Gospodin Nikola Mijailović bio direktor, pa i njegovi, kakvi god bili prethodnici u V.D. vršenju funkcije, uvek su u toj loži sedeli i pratili predstave. To je, čini mi se deo posla? Da znaš kako je bilo „ono“ gde si „glava“ od ideje do realizacije, u smislu…. pratim tok.

Sinoć…. loža prazna. Moram da se zapitam, tj. da pitam: Gde je novi direktor, nismo ga videli od kako je postavljen na to mesto? Ni danju, ni noću. Ili ima preča posla, gostovanja, tezge, sve drugo…. A funkciju direktora, za koju je plaćen…. ne obavlja. Zaboga, to je bivša „zvezda“ METa, pa šta? Renomirani pevač bogate karijere, pa šta? Ovde je Direktor Opere. I nema predstavu kako sve to izgleda, ko radi, ko ne radi, ko je tu uopšte zaposlen  i da li radi svoj posao? Pa ni ON ne radi svoj posao. Pa šta će, onda tu? Ili grešim? A nema ni Upravnika. A nema ni zamenika upravnika i opere,  jedna te ista ličnost. Kao Dr. Jekyll and Mr. Hyde….. samo sto je to bila ohohohohoh priča, a ovo je bežanija na što više poslova i tezgi. Umetnosti….. ovde propadaš totalno. Ma možda oni  i sede negde, na predstavi, ali ne na mestu koje im pripada po funkciji. Ili je ta loža zatvorena. Zablindirana. Dok se direktor ne pojavi…. limburga meseca, verovatno. A ni ne zanima nas. Nije zasluzio da nas zanima. Nije se udostojio da se pojavi. Magla. Ne volim maglu. Volim sunce. A da bi zasijalo, mora da bude ozareno i čisto. Ovde, dakle, magla.

Nije svako spreman da svoju funkciju obavlja časno, pošteno i bez ikakvih daljih namera i lične koristi. Takav je bio jedino GOSPODIN NIKOLA MIJAILOVIĆ. Za vreme mandata nije pevao, kao neki, koji su to koristili za trange-frange koristoljubive poslove, po sistemu ja tebi, ti meni, pevači i dirigenti koji se i dalje koprcaju kao penzioneri koji mogu. A ne mogu, jer ih niko neće, jer su duboko obeleženi kao „klica interesa“.

Ne. Možda Mijailović nije bio savršen, ali je bio pošten.

Prethodni i budući direktori ne mogu  da mu se približe ni po kojoj osnovi obavljanja te funkcije. Gospodin Nikola je bio i ostao Gospodin, i jako nedostaje ovoj našoj operskoj kući. A za sve što je uradio, jedno veliko HVALA. Dobili smo tri odlična pevača, dve premijere, korigovano stanje u operskom studiju, mladi su imali mnogo prilika da zapevaju, dobili smo jednog kvalitetnog dirigenta i mnogo, za publiku nevidljivih, a urađenih, stvari.

Takođe, zahvaljujući Gospodinu Nikoli, sinoć smo imali postavu koja je najbolja moguća, uz jednu izmenu, po meni, ali o tome kasnije.

Dakle, jedan vedar, poletan i energičan Trubadur. Da krenem od dirigenta, A.Z.B koja, iako je bila delimično nelogična u nekim muzičkim rešenjima, dala je odlična tempa i naboj celoj predstavi, što je rezultiralo da jedan Trubadur bude Trubadur. Iako ni orkestar ni hor nisu baš bili dobri, zapravo bili su oscilatorni u smislu da su povremeno bili poletni uz  svež zvuk, a povremeno tromi i, obavezno falsch. Ipak, lično meni, to nije  moglo da pokvari utisak celokupno dobre predstave.

3+1+0 .

Troje odličnih solista, jedan  maximum u svom domenu i jedan nepotreban.

Sonja Šarić…. Leonora. Jako, jako dobra, iako  joj je, u drugom delu prve arije nedostajala lakoca i poletnost u pevanju, bila je malo „teška“ i „troma“, ali je zato u drugoj ariji bila fantastična. Ukupno gledano, hvala Sonji na osveženju koje nam je kao glas donela, gde je, bar onima koji stvarno mogu da uoče razliku između domaćeg i stranog školovanja, bilo jasno kolika je razlika. Da pojasnim. I kod Sonje, i kod Sanje i kod Dragutina…… najpre se uočava „pošten“ pevač, u prevodu, SVE što je napisano, to je i otpevano, dok ovi preostali ne mogu i ne umeju da ispoštuju osnove lika, ne mogu da otpevaju sve note, već preskaču, bacaju se na glisanda, „smuljaju“ sve njima teške delove. O falschiranju da ne pričam. Pa ja sam bila presretna što sam čula Leonoru koja može sve da otpeva i to u pravoj intonaciji. (Neke druge, domaće, npr. J.T.P….uvek na istim mestima prave iste greške, bezgrešno i bezobzirno falširaju …. baš ih briga, uvek isto, nedopustivo, ali tako)

Jedino mi je Sonja, kao  Leonora, nedostajala  u glumačkom smislu. Statična, nezanimljiva, nema priču… Režija ili Sonja…. videćemo sledeći put.

Sanja Anastasia…. Azučena. Šta reći, a da već nije rečeno.

Sledeće:  NIKO IZ KUĆE NIJE OBJAVIO, A MORAO JE, da je Sanja Anastasia prethodno veče bila u Moskvi, kako bi primila prestiznu nagradu

GOLDEN STATUETTE LAUREATE OF CLASSICAL BRAVO AWORD

“On behalf of the Organizing Committee of the International Professional Music  “BraVo Awards”,  the GOLDEN STATUETTE is given to Sanja Anastasia in the category “Best classical performer and for personal achievements in the world of Music”

“ U ime Organizacijskog odbora International Professional Music BraVo Awards, ZLATNA STATUA se dodeljuje Sanji Anastasii u kategoriji “ Najbolja klasična izvođačica, kao I za lična dostignuća u svetu muzike”.

POKUŠALA  SUJETA I LJUBOMORA DA POJEDE   VREDNOST, pa…. možda je i sklonimo….. previše je traži svet…. A nama takvi ne trebaju, imamo mi naše koji ni do Novog Beograda nisu stigli da zapevaju…. Zemun je nedostižan, sasvim, ali nama su sasvim dobri.

A Sanja, skromna….. ali izuzetno profesionalna, iako je doletela samo par sati pre predstave…. mozda umorna, ali se ne vidi… jer…   moćna je, kao i uvek  i glasovno, a naročito glumački. Kompletan lik, fenomenalna škola, mnogo iskustva „tamo negde“…..Dovela nas je do suza…. i  malo nam je njenog pevanja ovde. Karmen, Amneris, Fenena, Santuza….. ?????  Ako ostane zaposlena.

A OGROMNA sramota za kuću, direktora, upravnika i svih ostalih. Ko je ikada dobio ovakvu nagradu?

I mala digresija, mozda neprimerena, ali neophodna.

Velika Milka Stojanovic je nedavno umrla, u poznim godinama, a ovenčana svetskom slavom kao Zvezda METa…. i svih svetskih operskih kuća…. Predstava posvećena njenoj umetnosti, ne!!!…. samo “akademija” u 12 sati, prazna sala, jer je koncepcija ista kao pre 50 godina…. i…. NIŠTA.

Ova operska kuća NE POŠTUJE NI SADAŠNJE, NI PROŠLE USPEHE SVOJIH IZUZETNIH ČLANOVA. Samo prosek koji ne talasa….. ili se malo, onako paorski, uskopisti, pa se tužaka…. Kao Ceca I Karleuša….  TUŽNO!!!!!!

Nudite nam dno…. a imate i nešto više….

Odoh predaleko, ali su me misli tako navele…..

Da nastavim…..

Dragutin Matić…. Grof Luna…. Glasovno sve moćniji, ali glumački isti….. ili je do režije ili do Dragutina…. videćemo, ali se odgovor nazire….. I.D.M….. radite li išta, jer se ne vidi ništa….

I na kraju, kao tužni zaključak…..

Trubadur….. Janko Sinadinović…… trudio se baš…. i dao sve od sebe….. bravo…… ali to nikako nije dovoljno za saradnju sa ovako moćnim solistima…… no, šta je, tu je…. svaka čast za trud…. svakako mnogo bolje nego Plazinić….. ko li se sa njim poredi….

Što se za Ferenda, Nenada Jakovljevića nikako ne bi moglo reći. Nema poređenja. Čovek UNIKAT…..NE ZNA DA PEVA i ima RUZAN GLAS. Pokvari za malo predstavu.

I, kada sve smestimo…. atmosferu, okruženje, novi itison….i doživljaj……

Ipak smo uživalli….. i to  baš.

P.S. Sve moje opaske su lično doživljene emocije tokom predstave. A ja sam…… ipak….uživala.

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.