Bemus 2023.
Verdi Requiem
Kolarčeva Zadužbina, 14.10.2023.
Hor i orkestar RTS (i dopuna hora iz opere)
Dirigent Bojan Suđić
SOLISTA NEMA (što se mene tiče)
Napisani solisti … Sonja Šarić, Deniz Uzun, Mario Bag, Goran Jurić
Ovako.
Moje impresije su sledeće
Večerašnji Requiem je komotno mogao da bude bez solista, jer ovi su bili od lošeg do najgoreg. Posle ću.
Ali….. orkestar i hor su bili impozantni, uz sve sitnice koje su se čule, ali taj naboj energije, promene boja, ludilo u Dies Irae, i sve sto smo čuli je SJAJNO. Da. Sjajno.
Ponoviću, za one koji su već upoznati sa mojim utiscima o RTS orkestru i horu, a novi, kojima će biti prvi put da čitaju, neka uživaju.
Bojan Suđić… u našim prostorima….. MAG VELIKIH IZVOĐENJA!
Preicizan, nemilosdan u najpozitivnijem utisku, nepogrešiv ( bar za veći deo publike) razvio se u jednog odličnog dirigenta, siguran, tumači partituru na najbolji način. Hmmm…. Nisam od sebe očekivala ( u ranijem periodu) ovolikko hvale za Maestra…ali…. tako je. Izgradio je sebe, dobio neku čudnu harizmu koju nije imao, muzikalnost je pojavila ohoho…. Naš najbolji dirigent.
I tako, poče fenomenalnim pianom Requiem…. orkestar, i uplovljeni hor. Da se najeziš. Tokom celog izvođenja, Maestro nas je vodio kroz sve stavove, i čak da neko nije znao o čemu je tačno reč…. zvuk je maksimalno dočarao sve što je Verdi napisao. Ogromne oscilacije, baš kako treba, uzajamno podeljena energija, zaokružena celina, nijanse, zapravo veliki rad i rezulatat. Odlično. Bravo.
Bravo za orkestar, a tek za hor. Uživanje tokom cele večeri, ako smo zanemarili soliste.
A o njima rekoh sve na početku, ali ću ipak da dodam po neku reč, tj. Rečenicu. Ili bolje ne. Ili bolje da.
Sonja Šarić…. od početka do kraja falsch, uz primetno drhtanje glasa. Zbog čega, ne znam, i ne zanima me. Ima kao visine, ali drhtave, nesigurne, donja laga ništa…. sve u svemu…. meni se nije dopalo.
Deniz Uzun….neki čudan mezzo….. i ruzan glas. Dranje, neprekidno, preglasno.
Mario Bag…. sasvim dobar tenor, ali su ga ovo troje poklapali svojim neuspenim pevanjem. I …. tu se vidi da, ako posejes neki usev na dve njive…. negde rodi, negde ne. Sonja Šarić i Mario Bag su potekli od istog vokalnog pedagoga. Kod njega je sve ok, kod nje nije. Pevaju istu deonicu, on ima dah tokom cele fraze, Sonja diše tri puta…. Šta je pisac hteo da otpeva ????
Goran Jurić…. bariton li je, bas li je, bas bariton? Nije, Nije, jako loše pokušavanje pevanja, najgora intonacija, nesigurnost…. pogrešni upadi, zbunjen sve vreme…. ne znam odkud se stvorio, a nije morao.
Zapravo…. ovo četvoro nisu uopšte dobra kombinacija….ne da nisu kombinacija, nego nisu ni pevači kako treba…. lirski tenor i preglasan, a visok mezzo…. jako loše, sopran „djene, djene“, zapravo nema „djene“… nego nema intonaciju, bas… bariton… ko li je?
Da ne pišem o “a cappella” pokušaju…. ova ovde, ona tamo, on tu, onaj bu…. no, no, no
Ipak….. Opšti utisak je jako prijatan, lepo je bilo, veoma lep, do samog kraja muzike. E onda je nastupila Sarenica….. cveće, pokazivanje solista, “dizanje” grupa, klanjanje, trubači iz publike vire…. levo, desno…haos…. Nije Requiem mmogao dostojno da završi…. naša posla, ipak. No…..
P.S. Čini mi se da bi, iz ovolikog hora, četvoro dobro odabranih, bili bolji solisti od ovih?????
Ili me osećaj vara. Pa šta, moj je osecaj. Suđić je bio zaslužan za ovo sasvim pristojno veče. Nije mogao da napravi bolju pitu od ovog materijala….
Idemo dalje…..
Zagrebački Solisti. Avanti.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.