Malo kašnjenje, ali…
Čar očekivanja …
A ima opravdanja… ohohohoho…..
Tosca…. 16. 04. 2022.
Zašto zapamtiti datum?
Jer je APRIL u BEOGRADU…..
Jer je APRIL u beogradskoj operi doneo nešto prvo, drugo i treće ( neka mi ne radi mozak, ali teško da je TO moguće)
Triling: Travijata, Toska, Trubadur. Gostovanja, kvalitet… kako kod koga, i za neke pod znakom pitanja, a ima jos …..
Dobismo 2 od 3, i za kraj trilinga,,,,, Trubadur,,,,, 20.04.2022.
A počelo je….
Travijata, 09.04.2022…. a to smo već zaboravili. Zamorčići o kojima sam pisala, uz “svetsku zvezdu plus”… te ide upitnik za uposlene od… do…. Dokle ovako? Opet se nameće pitanje… Ko ima interes, i dokle BRE isto? Nesto je lepo, (zamazano), nesto nije ???????? A u maju??
A prvo ovako
Toska, 16.04.2022.
Nije važno za čitaoce, ali je važno meni, lično! Da pišem ovako.
Danas idem ovim redom.
I čin
Najupečatljiviji Mihalo Šljivić….. uloga crkvenjaka koju vecina uopšte ne konstatuje, meni JAKA, okosnica kao uvod u ovu operu…(ko zna, ok, ko ne zna, ok)…. A Mihajlo večeras….. BLISTA….. (setite se samo koliko sam ga kritikovala)…. Najpre intonativno odličan, potom glumački sveden u ulogu….. veliko iznenađenje za mene…… I sve pohvale……. BRAVO
A onda… odjednom, KRAJ PRVOG ČINA…. Pojava Skarpije! Nikola Mijailovic. To je to. Moram da naglasim, više glumački, nego pevački, u ovom činu, ali… to je Skarpia. Pravi.
Između beše čuvena tenorska arija, jedna od dve u ovoj operi, “Recondita armonia” (gost Zoran Todorovic) i posle pojava Toske, J.T.P… “Mario, Mario, Mario”, pa nadalje dueti i ostatak… Nulla….. za oboje. Od pojave do pevanja. A trudili se, KAO…. A ništa.
DAKLE……Ponavljam, ovog puta idem po činovima…. a Tosca ima tri čina. Kod mene, večeras i črtvrti.
II čin (moj omiljeni)
Dominantni Skarpia, Nikola Mijailović….. kompletna prava uloga. Uzivala sam u sarkazmu, torturi, čeznji, besu, ljubavnom zanosu, zaslepljenošču strasti, cinizmu, pokvarenosti, nadmoći, nemoći….. apsolutno pravi lik….. Bravo za Nikolu… Da sam ja Toska, dala bih mu se odmah. Tako da… BRAVOOOOOOO !
Bilo je tu i dueta, Nikola sjajan, J.T.P… nulla, i terceta, u drugom činu…. i opet, NIŠTA. Kavaradosi i Toska…. …nulla. Pa u tom činu punom previranja besa, mržnje, ljubavi, čežnje, nadmoći i nemoći… neprekidnoj borbi, jednoj Trumbetašici nikako, onako krutoj i glumacki jako lošoj, nije mesto, ali je verovatno mislila da pevati sa Kavaradosijem ( Zoran Todorović) ima težinu, ili interes. NEMA. Sa moje tačke sagledavanja. A ako i bude…. bedno je to. Trudila se…. pa sta? To joj je, valjda, posao, kao i svim umetnicima…. A čin zanimljiv, emotivan, turbulentan, lud od emocija i snage…. Kod nje… nista. Nulla. Oboje, tenor i sopran, godine iskustva na scenama, imaju nekakvu tehniku, kako ko…. Ali….na zalasku ste. Hajde pustite mlade….. (sem Karanca i Živkovića, najružniji glasovi ikada pojavljeni na beogradskoj operskoj sceni). Dosta za tako nešto. Nisu zaslužili ni ovo. Prodajete mi trulo voce? Onda ja pisem ovako.
III čin
Nije morao ni da bude. Doveli penzionisanog Svetu Kastratovića ????????????? A mladi? Ahahhahahaha…… Asocijacija u nastavku, nažalost…
Druga čuvena arija Kavaradosia…. “E lucevan le stelle”….. hajde, pomerio se sa nulte tačke na 1. I ?????
Sveta ili on…. Skoro pa isto. Pre nego poludite na ove reci…. Razmislite. Jedan ne moze, pa se i ne koprca, drugog forsiraju, ali on se koprca???
Zoran Todorović je jedan premazani folirant, sa, neosporno dobrom tehnikom, iskustvom i mnogobrojnim godinama pevanja, ali…. On nije Kavaradosi…. NE!!!!!! Taj jadan glas…. NE !!! Isto je bilo letos u Karmen. Nije to tenor. A i vreme je da prestane da peva, ili da poštenije “odradi” ovde posao, a ne da bude ljubomoran zašto neki “naši koji su tamo” pevaju ovde, a on ne. Pa i Lučić nije morao da dođe, a da onako “odradi” rolu. E i OVAJ, isto tako. Dosta nam je nabeđenih, izvikanih, ili mozda sasvim dobrih “tamo negde”, ali se ovde ne pokažu tako…. Ili su na zalasku karijere… I hop…. Eto ih.
Ima NAS koji smo slušali, a slusamo i dalje, tamo negde, mnoge svetske i manje svetske zvezde u zenitu, a i one koji su na zalasku, pa nismo zaboravili šta je dobro pevanje, te negujemo sadašnjost u slušanju, pa nema šanse da nam prodate OVAKVE…..
Idemo dalje….
IV čin
Aplauzi, cveće, urlanje…. uobičajeno…..
Jedino nije bio uobičajen orekstar, koji je pokvario i pokrio svojim “MAHNITIM GROMOGLASNIM SVIRANJEM” kompletnu predstavu, jer se dirigentica, A.Z.B. upelcovala na bivšeg, ili muzički pokojnog prethodnika, pa je nasledila i taj NE OSEĆAJ da prati soliste i njihov dozivljaj. Ma kakvi…. Udri, glasno, najglasnije…. ljudi su na pauzi kukali od preglasnog zvuka orkestra….. sa svih mesta i galerija…. Ali A.Z.B. zaboravlja da na sceni ima nekoliko jadnika, u rupi isto tako, a “mali Djokica” zamišlja da je u METu…..ili u Veroni. Zabluda. Preporučeno preispitivanje, ili odmor. Još jedan Savić nam nikako ne treba. Strah me.
I tako….. Toska je imala samo jednu glavnu ulogu…. Skarpiju. I neverovatnu scenu umiranja….. borba za život, samrtnički ropac, grčenje tela….. fantastično…..kao I sve ostalo u liku Skarpije…. rekoh… “po mom ćefu”.
A za kraj trilinga….. Trubadur…. 20.04.2022.
Osećam mnogo toga unapred….. ali…. sačekaćemo….
Pozdrav iz prirode!
Laura Miletić
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.