Viva Mozart – Laura Miletić

VIVA MOZART

Od Krinolina do mokasina

ili

Wolfgang protiv Topalovića

ili

Sve sam majstor do majstora…… a proizvoda NIĐE

ili

Ukaza li mi se pre vremena „Vaskrsnuli“?

tj.

Mi dispiace signore Mozart…. la colpa e solo loro….

U prevodu:

Bedak od početka do kraja

I da krenem, odmah, pošto mogućnosti za opisom „sexi izgleda“, bar vizuelno, mašta je nešto drugo, a što je bilo moguće tokom prošlog koncerta, nije bilo….. onda kreće satara….. mislim, satira….. mislim satiranje…. mislim teranje….. da pišem…..

Ko je zamislio i poželeo da predstavi Mozarta u našoj operi, grdno se prepicuknuo (kakav dobar, arhaičan izraz za opis s..)

Niti MI imamo znanje, ni školu, ni svest o jednoj takvoj genijalnoj veličini, niti je ovo večeras bilo BAR NALIK TEMI.

Kao prvo, jedna trećina numera nije bio MOZART.

Naslov promašen.

Kao drugo, „ređati note“ kako su napisane, ne dolikuje većini „umišljenih veličina“ koje su nam se večeras prikazale u lošem svetlu ….. a „ređati te iste note“ van svake intonacije je, rečeno u najblažem obliku, nedopustivo, da budem blaga, za sada.

Kao treće, a najvažnije, STIL je totalno promašen.

A pre opisa pevačkog užasa koji smo večeras imali, mali opis vizuelnog doživljaja…..

Scena mirna, crvena, orkestar (u smanjenom sastavu, jer je to običaj kod nas, da kada se izvodi (u šetnju) Mozart, ili na koncertu svira delo istog, orkestar se smanjuje za duplo, jer ne umeju da sviraju u punom sastavu PIANO)…. tema za drugo pisanje….. dakle, orkestar u crnom. Doduše, muškarci u frakovima, a žene kako koja, jedna u helankama, druga u miniću, treća u pantalonama, četvrta u dugoj haljini….. a zamenik koncertmajstora, koja je vodila večerašnji performans, u kostimu iz doba sličnog Mozartu….. takvi su bili i horisti i solisti, jedan dirigent i binski radnici. E sad, što publika na početku nije razlikovala ko je ko…. nema veze…. važno je da su kostimirani. I lepo to izgleda Belo. Drugi dirigent, Vaskrsnuli Pater Operas, uredno obučen u frak, uklapa se (naspram svih ostalih) u pogrebno obučen orkestar….. E sad, moje pitanje….. Zašto nisu SVI bili kostimirani, ili NIKO?…. nego smo imali vizuleni kaleidoskop, loše sklopljen? Jedni kao iz Amadeusa, drugi kao iz Topalovića…. Hm…..

Uvertira….. Đorđe Stanković i okrnjeni orkestar, i celo veče okrnjen…. u svemu…. Uvedoše nas kroz Mozartovu uvertiru iz Figarove ženidbe, lagano i obazrivo u ovo teško i mučno veče. Ali mi to nismo znali, na žalost.

Sledi Božićna himna koja nema veze ni sa čim. Bozić prošao, pesmicu pevala Željka Ždjelar sa horom.

Onda ide Franck i „Panis Angelicus“ sa SSS* i HOR(OR)OM. Žena totalno i konstantno van intonacije. Ko ne veruje, neka čuje, snimali su svi koje sam videla,

da li je to rodbina, kolege ili ko već, nije bitno….. snimali, bili opominjani od strane razvodnica…. a ja sam samo DOVOLJNO DOBRO ČULA. Sramota. Sramota.

Onda sledi Haendel i „Ombra mai fu“ ….. neprepoznatljivo u izvedbi NJT*….. Sramota, takođe.

I…. hopa, cupa…. do tada je dirigovao BIG LALE, tj, Đorđe Stanković, kostimiran.

A od tada, pa do kraja, pojavi se nekostimiran Pater Operas, vaskrsli, i u fraku. Crn, kao i orkestar…. ne napisah drugo…..

Foliranti…. i orkestar i hor i ON…. zamazaše uši publici veoma pristojnim izvođenjem Mozartovog „Ave Verum Corpus“ .

A onda započe zabava za naivne…..

Cherubini „Solo un pianto“ iz Medee, aria Neris (JTP*)….. i kako god da je bilo, a bilo je… dosadno i NETAČNO… Pojavi se tu i neki solo fagot (Miloš Nikolić), u crnoj košulji, pantalonama nalik farmerkama i mokasinama….. a Neris kostimirana, loše, ali u kostimu. Vizuelni stres…. a onda i zvučni…. Aranžman za taj fagot, prvu i drugu violinu (violinist koji se gubio sve vreme i pola nije odsvirao,) violu i nešto što je zujalo, čelo ili k.bas, nije ni važno… bilo je očajno, plus totalno promašen STIL IZVOĐENJA…. i ne samo u ovoj numeri, nego tokom cele večeri… Ali, Direktorka mora da se pojavi, da zapeva, pa da i zaigra, ako treba, a tek da se pokloni……Mora. Ma rekoh…. kakav Mozart kod nas……

E onda su nam podarili, „shodno nazivu koncerta“, GLUCK „Orfeo ed Euridice“ ariju Orfea u skandaloznom zapomaganju Dragane del Monako. Skandalozno, sramno, nedopustivo zavijanje koje me potsetilo na još jedan tome sličan glas…… Užas.

I tako….. VIVA MOZART, a kompozitori razni. Ali….. strpljivo i teško, dođosmo i do Mozarta…..

Dragutin Matić i arija Don Giovannia….. solidno, ali nezanimljivo. To nije fah koji je za njegov glas.

Potom nam sledi osveženje, vizuelno i zvučno. Aleksandra Stamenković i Arija Grofice iz Figarove zenidbe. Lepo, kulturno, primereno doživljeno, jako, jako solidno.

Taj utisak nam je odmah pokvario Aleksandar Stamatović svojim nekultivisanim izvođenjem Arije Leporela…… Ako je mogao da ne peva (najavljeni) Bajić, mogao je i ovaj. Da nam ne doliva ulje na, u tim momentima, već dobro razgorelu slušno-netrpeljivu tolerantnost…

Ali, avaj….. agonija se samo nastavlja….. ponovo SSS* sa arijom Pamine…. Mozda nisu dovoljno ispitali simptome COVIDA, pa sem nestanka ukusa i mirisa, mozda nestaje i SLUH….. ili je to „od kolevke pa do groba, ne pomaže ni hiljadu proba“…. Ako niste znali šta je pakao, mogli ste večeras da se prosvetlite po tom pitanju, uz ovu numeru. Toliko o paklu. I o prosvetljenju.

Hm…. i taman pomislih kako ću da se bar malo odmorim od nebuloza, jer nam je sledila Ljubica Vraneš i njen uvek solidan Cherubino…. kad….. mac, mac…. beše haos. Orkestar umrtvljen do bola, valjda se vaskrsli umorio, a pevačica pojurila u zamišljeni tempo, tek…. raspadali su se kao da nikada nisu probali…. a tu je i intonacija bila problematična…. usklađenost izostala…. jednom rečju, od očekivane relax arije, doživeh još jedan nizak udarac…..

Ali habro slušam dalje, još malo, pa kraj. To je cilj.

I onda….. iznenađenje, ali ne za mene, već za sve vas koji mislite da ja NEKE MRZIM, a NEKE VOLIM.

Demanti. Sofija Pižurica i arija Suzane…… Najbolja numera večeras, iako nisam još sve napisala, ali da znate. Sve je bilo skoro kako treba, neću da zalazim u detalje, jer nisu bitni za ono što nam je prikazala. Jako lepo i primereno njenom glasu, diskretna u glumi, koketna, šarmantna…… prava, bar za mene u ovim uslovima, Suzana. Bravo za Sofiju.

I, tako…. hladno, toplo…. večeras naizmenično.

Upade Dejan Maksimović kao Tamino…. totalno nepotrebno. TOLIKO.

Onda duet Zerline i Don Giovannia (Pižurica, Matić)….. simpatično, ali bez energije koju je oduzimao Svevišnji velikodušebrižnik i „Pater Operas“, sve vreme….

I kada dočekasmo kraj….. beše stvarno kraj…..

Kraljica Noći, IRK*….. HRABRA ŽENA. Bog uvek nešto da, a nešto oduzme. Rebus. Rešite. Ali, ta Kraljica je zamalo mogla i da bude, ali nije…… delimično je pevala ok, delimično nedopustivo falsch….. Ali, teško je biti toliko hrabar i izaći na scenu, a da nisi siguran u ono šta ćes uraditi. Svaka čast na hrabrosti. A moglo bi da bude, nekada, ikada, a možda nikada…..

I tako……

Nismo baš uživali, više smo se mučili, ali i to je za ljude, a naročito ako platiš da te muče. Možda treba da „idem u novine“, da se žalim….. da sam „dovedena u stanje mučenja“ ne svojom voljom…. ili je to za drugu adresu…..

Nadam se da neće uskoro biti ovakvih promašaja, gde je orkestar u crnom, a gde su hor, solisti, jedan dirigent (od dva), samo koncertmajstor i BINSKI RADNICI kostimirani. Šta li mi je, pa se sve ovo pitam? Ništa….. pitam se, pitam se…..

O frizurama i šminki….. toliko da nisam prepoznavala likove, sem JTP*, dok nisu zinuli. Svi isti, copy_paste.

I sta će ikome VIVA MOZART i pevači koji se „bore za život“ posle jedne arije…. zar nije bilo lakše napraviti veče „lagane muzike“, jer ionako imamo naše prvake koji pevaju narodnjake, pa da svi zajedno, kao kada idu na izlet u osnovnoj školi, odu kod Žike….. eto veselja za sve, kakav Mozart….. narodnjaci su zakon. Ha, koja ideja….. tj. nije ideja, već….. copy-paste…… Viva ….. haj-hoj…..

A već je uveliko nedelja, dan za odmor. Meni, posle ove večeri, treba bar dva dana da se opasuljim.Od onoga što sam čula, videla, doživela i od hiljadu pitanja koja su mi se nametala tokom slušanja. Vama, a i sebi, želim bar malo laku noć, a nakon kratkog sna i divan dan.

*Redakcijsko objašnjenje:

Pošto L. Miletić izričito ne želi da  u svojim  tekstovima piše imena umetnika, sa, dva, pet i više prezimena, što je van civilizacijskih normi Zapada, Južne Amerike i Arapskog sveta, to ovde dajemo objašnjenje za čitaoce koji nisu uspeli da zapamte tačna imena tih beogradskih umetnika.

JTP – Jasmina Trumbetaš Petrović,

SSS – Snežana Savičić Sekulić,

IRK – Ivanka Raković Krstonošić

NJT – Nataša Jović Trivić

Od istog autora

Sagledavanje predhodnog koncerta

Jedan od najčitanijih tekstova L.M.

Pogledajte našu P.U.M galeriju!

Mi smo jedini između Vardara i Triglava,

koji kontinuirano predstavljaju savremene slikare.

I po tome smo jedinstveni!

Jer naš slogan je:

Mi smo drugačiji od drugih!

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.