Plava knjiga – Ivan Despotović

„U mojoj metafizici

Svevišnje je imalo dvojnika“

 „Mrtva priroda“ I.D.

Pojavila se „Plava knjiga“… U državi gde se decenijama publikuju „Crne“ i „Bele“ knjige“ (većina građana nije ni jednu držala u ruci, ali je sadržaj korišćen  u svrhu kreiranja javnog mišljenja,) pojavilo se nešto sasvim drugačije.

Tri stotine strana poezije. Tu je Ivan Despotović, onakav kakav je bio, kakav je sada i najava kakav će zasigurno biti.

Nisam kritičar i nemam pretenziju da pišem „kritički osvrt“ pa vam se neće servirati „visokoumno razmišljanje“ i „kosmičko sagledavanje univerzalne poruke autora“. Neću se truditi da budem pametniji od pisca i da prosvetlim sagledavanje budićim uživaocima u umetničkom delu (opsesivna potreba onih gore navedenih). Naprosto, pisaću svoje utiske i doživljaje za razliku od „gornjih“, koji o poeziji, operi, izložbi,… nikada nisu napisali šta su osetili i doživeli. Možda to ostavljaju puku. Moja malenkosti čita, i ide na gore navedena i mnoga druga mesta, samo sa jednim ciljem da osetim i doživim Nešto Novo, Drugačije i Posebno. A Despotović je kroz Plavu knjigu pokazao da je drugačiji i poseban. U tome mu je pomogao Izdavač: Udruženje nezavisnih pisaca Srbije i urednik Živojin Ivković.

Ivan Despotović  je na prvom mestu intelektualac i neko ko jasno i nedvosmisleno iznosi svoje stavove. Koliko je to danas retkost, toliko je privilegija onog malenog broja odvažnih i hrabrih, koji su platili i plaćaju cenu slobode. Nešto najskuplje, bar kada su pamet i lični stav u pitanju, na ovim prostorima.

Kao što rekoh, skoro 300 stranica poezije (antologijske veličine) zajedno sa recenzijskim viđenjima Nenada Grujičića, Branka Ćurčića, Dr. Draška Ređepa, Andree Beate Bicok, Nebojše Ćosića, kao i „Reč uz 69 soneta“, koju je napisao sam autor.

Despotović se istovremeno igra, rešava životne jednačine sa bezbroj nepoznatih, gradi pesničke Vavilonske kule, iznalazi zlatne preseke ljubavi i svakodnevnih životnih problema. Razlog da se pesnički oglasi je često najbeznačajnija stvar, što mu daje slobodu da u tom kosmičkom zrncu potraži odgonetke postanka i smrti i da pesničku fikciju pretvori u aksiom. On gradi, i ne samo da gradi, već i objašnjava sopstvenu poetiku, metriku, rimu… Objašnjava je ni malo jednostavno, već filozofsko-intelektualnim argumentima, stavljajući svoju poeziju između zlatnih korica, izrezbarenih mukotrpnim radom učenja i stvaranja. Razumem ga, jer verujem u reinkarnaciju, u sudbinu i kosmički poredak, koji nakon izvesnog vremena podvuče crtu i pokaže svima konačan rezultat.

Ovakva obimnost i raznolikost, svojstvena je, većim delom, knjigama koje se postuhumno izdaju, a Despotović je u naponu stvaralačke snage, i tvrdim da je tek sada postao svestan životne slobode koju je osvojio, i zato sve ovo što je među koricama (volim da upotrebljavam taj arhaični izraz) „Plave knjige“, lično shvatam kao neku vrstu zmijskog svlaka koju ostavlja za sobom, pred novim književnim uzletom, koji će uslediti nakon ove knjige. Bez obzira da li će to biti u oblasti poezije, ili proze, sa svojim, ne malim životnim iskustvom (oseća se to kroz njegove reči) plovljenja po domaćoj proznoj, poetskoj, dramskoj književnosti, tvrdim, kako tek dolaze dani Ivana Despotovića, jer on je napravio onaj korak, posle koga „nema nazad“. Nazvao bih ga Pesničkim Kompozitorom i time je u prednosti u odnosu na druge, jer tonova u prirodi je mnogo miliona puta više od glasova kojima se ljudi sporazumevaju. Da ostavim razmišljanje na tu temu za neku drugu priliku, tražeći inspiraciju u mirisu starog pliša, slušajući prefinjene zvuke violina i čela, čije je drvo prestalo da živi pre više stotina godina. Despotović je ovde i sada, dragulj u glibu (trenutne) srpske poetike. I bez književnih nagrada (od onih, mnogi kažu nekoliko hiljada godišnje, na prostorima ove države, dobio je „samo“ 3), biće ono što jeste.

„Plava knjiga“ je za čitanje, uživanje i razmišljanje.

Lepotom knjige se bavio

David Naum

Ivan Despotović u svom stilu

Pogledajte našu P.U.M. galeriju!

Mi smo jedini između Vardara i Triglava,

koji kontinuirano predstavljaju savremene likovne umetnike.

I po tome smo jedinstveni!

Jer naš slogan je:

Mi smo drugačiji od drugih!