Šta to beše Travijata

OH… OH… UUUUUH….

Travijata….. Šta to beše?

Kažu da smo je  sinoć slušali …. ne znam…. tu i tamo sam prepoznala neki trag, podsećanje na ovu operu… ne znam…. ne znam…

16.11.2022.

Slava Sveti Đorđe, ili Đurđic….

Travijata

Slučajnost, možda, jer se pronađoh u ovoj molitvi, zajedno sa publikom… pa vi vidite dokle smo dogurali… da se molimo pre i posle…

Molitva I, a na kraju teksta  Molitva II

Molitva Svetom Georgiju

“Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče. Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari. Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne. Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi.”

MILOST, molim za MILOST

Ah, da, da, da…. to je utisak nakon 12 sati. A ono što sledi u pisanju je ono što me ne ostavlja, ne ravnodušnom, već veoma besnom. Ljutom. Ali ja sam ljuta na sebe. Što sam bila. A bila sam samo da bih čula Dragutina Matića.  Elem, nije niko kriv (publika, i ja među njima) što smo bili primorani da istrpimo sve drugo uz Dragutina.

Veliki Đoka (Đorđe Pavlović, tzv. dirigent) Sve mlitaviji, umrtvljeniji i usporeniji. Bez stava STOJ, bez energije, bez m…. ? Valjda je to tok stvari u odnosu ime-godine. Ali to ne bi trebalo da ima veze sa dirigovanjem… ili….

Orkestar, isti  kao ON. Mislim da oni što sviraju „poklopce“ imaju više duše i energije, pa čak i „brža tempa“. Ovi u „rupi“  sve vreme spori da sporiji ne mogu biti, raštomovani, van ritma, neusklađeni, žure, kasne, krkljaju, škripe…. sve, samo nema muzike. Kakav dirigent, takav orkestar, hor, balet i solisti.

I poče predstava….. a publika već na početku, nakon uvertire, umrla, pre Travijate, pre svih. Amin. Kad….. eto neki glasić…. cvrkuće tiho, tanano… kao nešto peva….. ahahahhahaha….. ma dajte…. dajte nam slušni aparat, da čujemo….

Travijatičica.

Ništa smešnije, jadnije, grotesknije i netačnije nisam skoro čula. Note, napisane…. šta to beše? Tekst, pa još pevanje na italijanskom? Gluma? Energija? Čuvene arije  „E strano… Follie, Addio del passato“…. Pevačica? Hoću pevačicu, ne ciketačicu, molim vas. Došla sam u operu, ne u Obedsku baru punu  ptičica.  Mi takvih imamo  i previše, nije trebalo da se „cima“ još jedna ISTA. Da ne ulazim u detalje, a rado bih, ili… da skratim….

Iz lika u interpretaciji Darije Olajoš nismo shvatili koju ulogu treba da otpeva. Jer, pre svega, nije ispoštovala napisane NOTE. Pa nije ni izgovarala tekst, ni glumila kako treba. Travijata… kurtizana, rastrzana između ljubavi, dobrote, prirode i prošlosti? A Darija…. nja, nja, nja, grguće kao grlica. Pa i grlica ume da krikne. Ovo je bio užas. Ne ponovilo se. Pu,Pu,Pu….

Veliki ljubavnik, strastan, zaljubljen, razočaran, besan, očajan… Alfredo u prikazu Dušana Plazinića. Ok, sve znamo. Nikad gori, nikad jadniji na sceni, oronuo, sa pokušajima igrokaza,  sa besomučno užasnim pevanjem, intonacijom ispod svakog nivoa…. itd…. Samo sam htela da dodam da, umesto kostima koji nosi, bolje da mu prikače nošu. Treba mu… stvarno mu treba, jer  u konstantnom napinjanju, desiće se nešto… pa, za svaki slučaj… a treba  i nama… no pošto su kabaste za sedišta u  publici, onda  treba da nam dele ili pelene ili toalet papir,pisah juče o tome….. a možda je analgin najjeftiniji, 10 komada 120 dinara, dva komada 24…. to je hitna intervencija u toku predstave…. ili lavore manje veličine ili bar kese,  kad vode već nema…. da, da nam dele besplatno, kao zahvalnost za izdržavanje mučenja na koje smo NENAMERNO pristali.

Da, znam, moraju da pevaju za platu. Neki ne pevaju nikako, neki ne pevaju uopšte, a primaju platu…. neki pevaju sve i svašta, neki zapomažu, kukaju, kriče… sve pod parolom MORA DA SE ZARADI PLATA.

NE MORA. Ne na ovakav način. A ko će da plati publiku? Što trpi sve što joj se proda kao MAGLA. Kada izađe mesečni repertoar, imamo samo naslove, ne i KO PEVA, GLUMI, IGRA…. TO je tajna sve do dana kada je predstava i kada izađe tzv. „dnevna lista“. JAO koliko smo zaostali. Odavno već SVUDA postoje mesečne, ne daj bože godišnje raspodele. Kod nas…. mačka u dzaku, pa ti vidi.

Uprava sinoć… Slušali I čin. II čin…. loža prazna (možda im se slošilo, kao nama). III čin, pred kraj se pojavio direktor. I kakvu onda sliku imaju? NEMAJU. Pa…. Pitam se, ako je već uprava došla na predstavu, šta je to bilo TOLIKO HITNO da nema nikoga u drugom činu, jel negde gorelo, neko je umro, ili…. Ili dođeš i sediš na celoj predstavi, ili te nema, O Upravo!!!!!

Ljudi vole Travijatu. Sinoć dupke puna sala, nekakva lepa uzavrela atmosfera išekivanja. Ali, naša uprava je MAG za ubrzanim uništenjem atmosfere u publici, pa je na kraju predstave, kao i obično, ostala jedva dvotrećinska jadna publika, ostali su pobegli na prvoj i drugoj pauzi, blago njima.

Ovaj čemer su nam upotpunili još neki beznačajni pevači, uz opasku da su Siniša Radin i Slobodan Živković znatno opali u svakom smislu, ali je zato Sveto Kastratović bio odličan. Da, odličan. Lep glas, mala ali vazna, kao i sve, uloga. Iznenadna prijatnost. Flora (Željka Zdjelar). Pevala. Od Karmen do Flore…. ne kapiram….

Svetlost u ovoj predstavi je, naravno, bio Dragutin Matić. Bogat i raskošan bariton. BARITON.  Uloga kakva treba, kakva je. Otac, star, ali kočoperan, na momente nemoćan, besan, uplašen, tužan…. Pevanje sjajno,  kakvo je i uvek, iako to nije bio njegov maximum koji nam daje u drugim predstavama, ali veoma profesionalno, jer pevati uz ove dve kreature je zaista podvig,  još i dati sve od sebe kako bi  uloga bila odlična….. Dragutine, svaka čast. Na žalost, mislim da posle mog teksta Dragutina nećemo opet dugo slušati…. takva je politika uprave…. što više predstava na koje se ne ide, Don Kihot, Uranak, bla,bla,bla….. A Rigoleto, Trubadur, Ljubavni napitak, Aida, Don Karlos, Seviljski Berberin…… BLA,BLA,BLA… nemamo ovo i ono… a u stvari NEĆE. Lakše je staviti tri jadne predstave, nego se potruditi. Boriti se. Te termini, te glumci,  te orkestar, te ovo, te ono…. samo kod nas. HEEEEEEJ, GUBITE PUBLIKU…. iako je sala bila puna, brzo se ispraznila…. HEEEEEEEEEJ !!!!!!

Ide nam premijera Turandot.

A uz taj događaj i                  Molitva II: (iz dubine moje, od sinoć, napaćene duše)

  GOSPODE, SMILUJ SE NAD NAMA,

TVOJOM VERNOM PUBLIKOM,

 TVOJIM PODANICIMA

I VEČITIM BUNTOVNICIMA

 LJUBITELJIMA OPERE

KOJI NE ŽELE AMATERE

  DAJ NAM NEŠTO SLUŠLJIVO

I BAR MALO PODNOŠLJIVO!

AKO TO NE MOŽE,

 DAJ NAM BAR OPREMU, DRAGI BOŽE

NEŠTO  IZ APOTEKE, ILI VINOTEKE,  

PREDUPREDI MUKE, DA NE BUDE BRUKE.

 AMIN.