IVO

Uvod u
čarobnjaštvo

“Nemojte da vam nedostatak hrabrosti sputava talenat.
Ili… ako osetite u sebi energiju želje, ili naslutite mogućnost oživotvorenja svojih ideja,
onda se lako prevazilazi granica shvatljivog”
D.N.

I….
OVAKO!!!!!!

GOSPODAR UMETNOSTI
GOSPODAR NAD NAMA

SLUGA UMETNOSTI
SLUGA NAMA
A ko smo MI, no Njegovi podanici!

BILA SAM U HRAMU, PO IMENU
IVO!!!!

i ostala….. NEMA i tiho umirala… od svega.
Koncert
I jutro posle. Probudila sam se…. a nisam htela…..
zbog SNA
A bila je JAVA

IVO
GOSPODAR
i
SLUGA
GOSPODARIO NAM JE SVOJIM SLUŽENJEM UMETNOSTI
i
SLUŽIO NAM JE SVOJIM GOSPODARSTVOM NAD UMETNOŠĆU

IVO.
TACET.

Nema mnogo toga za pisanje. Zapravo, svaka reč je skoro suvišna.
Ipak… nešto malo, moram…
Koncert u Kolarčevoj Zadužbini… za pamćenje, kao i svaki “Njegov”, od “onda do sada” (ko ne pamti)…
I nije za svakoga.
Došao je… podario nam njegovu spoznaju univerzuma, i isto tako otisao… a ostavio nam ….. SVE ili ništa. Kako ko razume.
Došao i otišao sa porukom… ljudskom, umetničkom, posebnom, burnom a tananom. Jedinstvenom.
Kako treba. Kakva JE.
Ispričao NAM je priču….. zasenio nas, omađijao, začarao.
“Pričao o Šopenu….”
Dočarao univerzumsku atmosferu…. Mir, svetlost, nirvanu, ljubav, razumevanje, lepotu i buru života, uz mudrost, istraživanje i saznanje….
I poklonio nam tako “ogoljenog Šopena, kakav treba da bude, !”
(za naše SELJAČKE OPASKE, SVI su pijanisti, svi koji klepaju po klaviru, od srednje škole do doktorata, i daju sebi za pravo da pišu analize… pijanisti, ali u PROPALOM POKUŠAJU, pa i dalje veruju u “Cigansko proročje” da će, “kad udare po klaviru žestoko i brzo” (p)ostati genijalci)
Ja pišem o sopstvenim impresijama.

IVO
“PRIČAO” (plovio klavirom i našim mislima) i OTIŠAO.
A mi smo bili sluge. Ponizne, jer verujemo. Ponizne, jer služimo. Morali smo. Morali. Jer smo se tu pronašli. I bili samo odabrani deo magije….
Da pišem o programu i tako to, šta je mislio, i kako je to sve postigao, vežbao, pa u delovima “promenio”, ooooooh….. NO WAY
To pišu propali: “tzv.pijanisti” kritičari, analitičari i ostali …”tičari”.
Ja pišem o sopstvenoj izgubljenosti, jer sam to, KAO I UVEK NA NJEGOVIM KONCERTIMA, želela i… opet dostigla.
Dao mi je, da se izgubim.
O nemanju daha, neću, jer sam i to želela,
O vodi… koja mi nije ni trebala, neću
O vrućini u Sali, koja je bila glavna tema onih koji nisu znali šta tu traže, ali su došli….
O vazduhu…. Šta će mi ?
UDAHUNO NAM JE SVE!!!!!
Pišem o (meni znanoj ) spoznaji razumevanja umetnosti.
I šta reći, sem:
GENIJE
Ko razume…
Ali je jako mali broj onih koji u pravom smislu razumeju tu reč…. GENIJE
Neka ostane ovako.
Da pišem o programu i tako to….. NO WAY
To pišu propali pijanisti, profesori, kritičari, analitičari… i ostali ….”tičari”
Uživala sam, plakala, bila ushićena, beznadežna, nadahnuta, rastužena, srećna, uplašena, radosna, razočarana, uzdignuta, srozana, ogoljena, u ambisu, na vrhu…. SVE….
Ali poseban momenat skamenjenosti je bio NJEGOV NAKLON na kraju koncerta.
Dug, naklon skoro do poda, trajao je… trajao…. Trajao koliko i moje suze…. Umesto da smo se svi mi u Sali njemu klanjali….. e to je…
IVO I UNIVERZUM.
HVALA !!!!!

7.11.2022.

Laura Miletic