„Bog je prvo sebi stvorio bradu“
ili
Otvaranje Rossi Festa 2022.
ili
VAŽNO JE TRAJATI
U „drugom stanju“, u kome smo, i na koje svi „hvataju“ opravdanja, žalopojke, nemogućnost i NIŠTA pozitivno, dogodilo se otvaranje Rossi Festa. Skromnije nego prethodnih godina, ali pristojno.
Neću da pišem detaljno, ko je, šta je i kako je, samo mali osvrt na veliki trud i dobru volju organizatora, uz, neizbezne, male strelice, sa moje strane, a uz želju da se i to prevaziđe, a može, samo treba da me čitate.
Smanjeni sastav hora i orkestra se pokazao kao jako dobra kombinacija. Uz neke sitne opaske o detaljima, a vezano za temu Dress Code.
OPET. Zar je tako teško „naterati“ žene u horu, ne sve, da na sebi imaju haljine? Jedna u haljini, druga u helankama i baletankama? Nema potrebe, ni jedna od prozvanih tako ne ide na nečiju svadbu ili slavu… nadam se….
Ipak, u lepom prostoru Narodnog Muzeja, lepa scena, lepa svetla, „lepa sela, lepo gore“. Ipak, ne vidim ni jedan povod za pohvalu rediteljke Ane Grigorović, jer bi skoro svaka dirigentica hora u nekoj srednjoj muzičkoj školi isto to uradila, kao i sam organizator, dirigent, pevač ili muzičar koji ima neko iskustvo. Dakle, njen učinak neopažen….. a u katalogu isti tretman kao i solisti večerašnjeg koncerta. No, nije bitna.
Solisti….. Aleksandra Jovanović, sopran, Ladislav Mezei, violončelo, Stefan Zekić, bariton.
I Bog prvo sebi stvori bradu. Zvezda večeri, Stefan Zekić. I to kao bariton. I to kao odličan bariton. Hrabra sam, bolji o Vuka Zekića.
Od programa odabranog za sopstvene tačke, do izvođenja. Bravo Stefane. Za dalje misli koje mi se nameću…. drugom prilikom….
Aleksandra Jovanović….. neprepoznatljiva u ovom lošem izdanju, sa opravdanjem o, sa početka mog opisivanja, „drugom stanju“….. Ne dopustivo falsch, bez izraza, bez ideje šta peva, o dress code…. OGLEDALCE…..
Ladislav Mezei…. bolje da je sedeo u kući i igrao šah, nego što je sebi dopustio ovakav blam. Toliko.
Ipak, da ne bude sve crno, kao što i nije….. hor je bio ujednačeno iznivelisan, mali kamerni orketar slično tome…. Stefan Zekić kao dirigent postojan….. Nadam se da ce ubuduće izbor programa biti bolji, zapravo zanimljiviji i temperamentniji, to publici drži paznju. „Tempo allegro“, kao programa jezgro.
Bez obzira na ove moje „otrovne“ strele, za neke…. podrzavam Rossi Fest, trud, borbu da nešto opstane. Nadamo se iskreno da hoće, i verujemo u sve bolju koncepciju i kvalitet. Srećno nam svima sa Rossi Festom i dalje.
Laura Miletić
Predhodni tekst od iste autorke u P.U.M. Magazinu
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.