POMISLIH…( al greška)

POMISLIH…( al greška)

Ima nade

za moje jade

ili

videh pomak mali, za koji su se pripremali,

 „kad ono međutim“…

Prc, prc, prc…

ipak je u njima kvrc…

Mučitelstvije moje

Početak.

Na ulazu u Pozorište, zapravo na vratima, svi pod maskama i prskaju nam ruke, ali nam i uturiše lep, „MASTAN“ program. Lepo. U hodnicima galerija…SVETLO… Ne verujem….. I u pravu sam što ne verujem. Sedosmo na mesta, pogledasmo program, kad….. krete  prvo od ostalih iznenađenja….. Program žut, slova bela i crna… haos. I još uvek ista nebuloza. Malo ćirilica, malo latinica, malo na srpskom, malo na nekom drugom jeziku, italijanskom, ruskom, francuskom, a gde nisu znali kako…. opet na srpskom. Seoska priča.

 Ali, moram da kazem na samom početku pisanja, da je celokupan umetnički program IPAK  bio nešto bolji nego prethodnih godina, uz opasku da neke numere nisu bile dopustive, jer izvođači, čitaj solisti, nisu dorasli tim ulogama ni dan danas, iako pevaju već „sto godina“, ali smo bili pošteđeni čuvenih ustaljenih „intermezza, hora jevreja, poloveckih igara i ostalih nebuloza“…..

Pa da krenemo, jer ako su mene mogli da muče više od dva sata, ja zelim o tome i da pišem i da VAS, ČITAOCI, mučim bar 15 minuta….. A možda NEKO i shvati o čemu pišem…..

Ni tri pauze me ne bi relaksirale. Ne jedna.

I…… poče GALOP… solista, orkestra i hora, sa dirigentima kao zvezdama vodiljama, u prevodu, vodimo vas u haos.

Slepi Miš, uvertira. Prikladan naziv za večeras, a i uopšte, bio bi  I SLEPI I GLUVI MIŠ. Nit orkestar vidi note, ne daj Bože da ih prepozna, nit dirigent moze da ih uravnotezi. Dakle…. gore nego ikad. Dina i Svetozar divljaju, valjda su nervozni, šta li je…. I ne pitajte  ko su… mineri orkestra.

Početak, Na Zdravlje.

Vladimir Andrić i Don Đovani…. kratko, podnošljivo. Bio je ispeglan. Napredak. Dirigent DIJANA CVETKOVIĆ u muškom izdanju. U prevodu….. pojela maca dirigenticu. Jel, mozda, najavljena promena….. MA KAKVI. Kao i u nastavku MASTNOG programa, koji se, naravno, razlikuje od dnevne liste. Ali ko J….. publiku. Dobili ste program, šta hoćete više. A i nije bitno ko peva, ionako je sve, manje, više, isto.

Željka Zdjelar…. baš se lepo napevala. Kerubino joj jako  pristaje. Ali AVAJ….. to je pevala večerašnja „zvezda sa pet numera“, Ljubica Vraneš. Lepo. Zaslužuje da bude toliko „rabljena“. Nešto je bilo njeno, nešto je menjala. U svakom slučaju, neki ništa, neki svašta. Ravnopravno… u proseku. I da nastavim sa dotičnom, da ne idem redom, mislim, da je odradim. Dakle, pevala, pevala, pevala i NIŠTA. Nit gluma, nit harizma, nit glas…

Sekstet iz Figarove Ženidbe…. totalni promašaj.. komplet.

I.R.K. kao Mizeta…. njeno najbolje izdanje. Sem „dijademe“ koja je izazvala kompletno odvajanje od numere. I bila je „stegnuta“, ume to ona raskošnije, u glumi.

Aleksandra Stamenković…. izuzetno prijatno iznenađenje, za mene. Konačno je pokazala glisanda gde treba, i time se oprostila od đačkog pevanja, te smo dobili jedno prefinjeno i suptilno, a i snažno u izrazu,  izvođenje numere „O mio babbino caro“…. Jako lepo. Bravo. Dijana Cvetkovic, kao dirigent, je blistala?????

S.S.S. i aria Lučije….. kataklizma. Od izbora  ove numere za ovaj novogodišnji program, do izvođenja, iste, užasne i dosadne. Žena peva u tempu u kome ne može ni to da otpeva, „tri sata“ davljenja jednom arijom, dva visoka tona i …ajde zdravo. Intonacija…. muka mi je.

Dragutin Matić… Dragutin Matić. U svim nastupima. I najveći aplauz, a nema sise….

Ivan Tomašev… Ivan Tomašev…. U svim nastupima. Kompletan umetnik. Prefinjen, profesionalan, divan. A ni on nema sise, ali ima ogroman aplauz.

Sofija Pižurica ….. lepo izgleda, zrači pozitivnošču, lepo je pevala. Druga priča u odnosu na pre. Srećna sam.

Sekstet iz Lučije….. NO WAY. Pomor, čemer, jad i sramota.

PAUZA….. u kojoj sam se osećala neprijatno, jer me VELIKI MILETA vrebao na svakom ćosku, a nije ga pre toga bilo mesecima. Dakle, imala sam masku, kartu, lakovane cipele i pričala sa upravnikom Narodnog Pozorišta, Gospodinom Goncićem. Nisam nikoga ugrožavala, ali on (Mileta) mene jeste. Gde god sam se okrenula… ON ! Neka se skloni, u protivnom… tražiću zaštitu. Ozbiljno. A da me čuo, tj, da su mu preneli moje pisanje, jesu. Nudili su nam u pauzi da siđemo u Muzej i da tamo kupimo vodu. Ja sam svoju torbu spremila, napisah danas. A nakon koncerta….. Mileta je dozvolio da se u holu druge galerije posluži piće u staklenim čašama, na stolovima ukrašenim božićnom pšenicom….. doduše ili šampanjac ili voda, al daj šta daš. E sad. tu je bilo, REBUS, samo nas sedmoro, na čelu sa Gospodinom Goncićem, a gde su drugi PLANIRANI, nestali…. možda su se sapleli na prvoj, ili se odvezli na Četvrti sprat…. mi smo malo ćaskali, i kada mi se smučilo da Mileta obleće oko nas (mene)…otišli smo. Hvala Mileti na šampanjcu i na dosađivanju. Tražim zaštitu. Ozbiljno.

I tako…..

Norma,  atak na batak, u prevodu Sanja Kerkez. Pevala i otpevala, nije se zbunila a ni pretrgla. Nama bilo dosadno, čak je i Upravnik Narodnog Pozorišta „blejao“ u telefon za vreme arije. Šta li je bilo to toliko neodložno, da je morao deset minuta da svetli kao svitac?????  Publika od glave smrdi…. Jel nam to neko rekao?

Dragoljub Bajić, ex „signore direttore od 40 dana , bio pomen, prošlo lepo“…al ovo pevanje nikako. Ipak je splav zakon.

I opet ljubičasta. I ništa. Svetla tačka ove numere iz Don Karlosa  je mlada Nevena Đoković. Lepa, lepo peva, dajte nam je više, kao i druge mlade, ali ne sve.

Nesretna Habanera iz Karmen i još nesretnija Aleksandra Angelov. Nije čula za francuski? Ili nema sluha? Ili…. najbolje da ne peva. Njoj „leži cupkanje na kraju koncerta“, kao i svake godine. Ojha, ha…..

A onda odmah i suprug. Iza leđa. Eskamiljo, nekada bar bio doteran, sad ni to. Izgužvan, neočešljan, ništa. A poštovala  sam ga. Sve je pokvario.

Ana Rupčić….. i Janko Sinadinović…. duet iz Manon Lesko…..

Meni veoma dirljivo, snažno. Ana u formi, volim njen glas. A i Janko mi je nedostajao, naspram ovih nekih u pokušaju. Dopalo mi se.

A onda….. mislili neki zamalo  „hat trick“…..kad ono…. „Nessun dorma“ i čeljade Marko Živković, u svojstvu KOM????  koji peva kao gorštak. Iz tela, gaća, dupeta, bez šlifa i znanja…. dere se…. imamo takve već. Liči na Jankovog naslednika, a to nam, valjda, ne treba. Publika odlepila, valjda vole derače.

Napitnica iz Kavalerije….. nepotrebna, totalno.

Orfej u podzemlju, Ofenbahov….. Jupiiiiiiii. Publika voli Can Can…. tapše, plače, srećna…. kao unesrećeni….. pa se raduju…

I za kraj….. „Libiamo“ iz Travijate….. Svi na sceni, I.D.M.  bljesti sa idejama i inovacijama…. jedni amo, drugi tamo….  haos… kao i uvek. Ima li promene? Nema. I neće je ni biti.

Levo, desno, jedan, dva…. ko si ti, a ko sam ja?  Ideš tamo, ti ovamo, to je tako, nego kako.

A onda čuveni Marš na Drinu i u p…. m…. udarači sa šajkačama, a i Big Lale to voli…. raspustio ruse kose pa mlati li mlati…. a publika u delirijumu od tri minuta… i… hop, kaljače i gunjevi… i odoše….

Kakav Gala…. !!!!!!!

Bili neki dirigenti, niko vredan pomena, sem na  40 dana, kad im dođe, a neće još.

Preživeh…. uz neke male, ali totalno beznačajne pokušaje promena….. a ja se i dalje nadam…. biće …. biće…. samo šta?

Laura Miletić

O ISTOJ TEMI, ALI IZ DRUGOG UGLA

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.