O muzici – Emil Sarojan

Ko ne voli prirodu, ne voli ni muziku, a predeli koji u nama ne bude muzičke prizore, ne mogu biti uspomene. Ko nije zanesen i srećan lutao parkovima, neće razumeti Mocartove draži, duboke sumrake bez Bramsa i veličanstvenost prirode bez Betovena? Muzika ima kosmičko obeležje. Bez ljubavi za prirodu, lišeni smo osnove za strast prema muzici.

…..

Neron je bio melanholik. Zbog čega bi inače voleo muziku? Dirljiva je sudbina ovog čoveka, kome se ceo svet ruga, zaboravljajući njegovo jedino i veliko opravdanje – liru.

…..

Kada nosite previše muzike u sebi, i prostor peva. Ako tu i bog umeša svoj glas, ko će ga znati, da li on dolazi iz prostora, ili srca.

…..

Samo muzika može postati supstanca u apsolutnoj praznini, i sva se mora povlače da bi suzama načinila postelju.

…..

Muzika: nemogućnost da se ostvariš u životu. Samo je muzika „izazov“, jer samo ona nas može udaljiti od konačnosti života. Duboko muzičko osećanje prositiče iz nemogućnosti čoveka da se ispuni u životu. Muzika nam „Izmiče“ iz života tako što čini da je zaboravimo. Ako nije tako, svaka je muzika atentat.

Zašto čovek peva o ljubavi? Zato što nikada nije siguran da će se njegova ljubav ostvariti. U muzici duboka ljubav otkriva svoju sramežljivost. To je kao kad bi ljubav htela da pobegne od same sebe.

Erotska muzika, ili podlost Erosa.

Osim materije sve je muzika – samo Bog nije ništa drugo do zvučna halucinacija

…..

Da li je muzika meditacija, prototip misli uopšte? Da li je ikada neki filozof pratio do kraja života, do iscrpljenja, ili do krajnje granice neki motiv, kao što to čine Bah, ili Betoven.

…..

Muziku voliš samo na obali života. Sa Vagnerom prisustvuješ tada crno-beloj ceremoniji, kosmogoniji duše, a s Mocartom cveću raja, sanjajući druga nebesa. Svaka beznadežnost jeste ultimatum Bogu. Neurastenija u čoveku je ono što je božansko u Bogu.

Ključ Bahove muzike: želja za bekstvom iz vremena. Ljudski rod nije upoznao drugog genija koji bi sa više patosa predstavio dramu pada u vremenu i nostalgiju za izgubljenim rajem. Evolucija njegove muzike daje ti osećaj grandioznog spiralnog uspenja ka nebesima. Sa Bahom se osećamo kao da smo na kapiji raja; nikada u njemu. Pritisak vremena i patnje čoveka koji je ispao iz vremena, pojačava nostalgiju za drugim, čistim svetovima, ali nas ne transponuje u njih. Žal za rajem toliko je esencijalan za ovu muziku, da se pitaš da li je Bah znao za drugu uspomenu, osim one rajske.

…..

Hoću da živim za one trenutke kada osećam celo postojanje kao melodiju, kada se sve rane moga bića, sva unutrašnja krvarenja, sve izlivene suze i sva predosećanja sreće koje sam imao pod letnjim nebom, sa večnošću plavetnila, sjedinjuju u konvergentnost zvukova, u melodični polet i u toplom i zvučnom univerzalnom zajedništvu.

…..

Kada bismo bili prisiljeni da biramo između muzike i žene, ko će znati da li bismo izabrali prvo, mada nam obe priređuju senzacije do neslućenih visina; ipak, samo ti muzika ne omogućava beskrajnost neispunjenja. Sa ženom si primoran da ispijaš i da iz sebe izlivaš ono što je u tebi čist izvor; nikada kroz muziku čiji ti nedefinisani kompleks dopušta da se nikada ne ostvariš.

Tražimo ženu za manju samoću, a muziku, da bismo produbili samoću.

Delovi iz knjige E. Sarojana:

“O Bogu, o muzici, o ljubavbi”

Veoma interesantan tekst

našeg saradnika iz Mostara