EROS I PSIHA NAKON PRVE BRAČNE NOĆI
Nakon svadbenog veselja
PSIHA i EROS provedoše noć
kao muž i žena.
Bez strepnje, bez skrivanja
konačno, mirnog uživanja.
EROS zaspa posle ljubavnoga slada
a PSIHA ga milovaše i gledaše
sanak joj na oči pasti ne htede…
Gledala je muža usnulog i jedva čekala
da po prvi put provede i dan s njim.
PSIHA: Bože, ja ga konačno vidim!
Vidim muškarca s kojim noći provodih
u tamnom, strašću prepletenom, magnovenju.
Dočekaću jutro s njim. Ej, biću ispunjena.
Dan će postati deo mog celovitog života!
Kakva divota.
Šta li sanja ova muška lepota?
Kao da čujem njegovih snova poj.
Oh, jasno mi je da to ženski hor njega sada opseda ali neka. Snove mu nikada dirati neću. Snovi su najvažniji za sreću i nek sanja jer DUŠU sada ima. Sve je to sada moje delo.
PSIHA se okrenu na leđa i pogledom na plafon sobe njihove bračne ugleda neke tamne tačke.
Tačke se pretvarahu u crne mačke koje kolo neko vodeše i nemo pevaše. Beše ih devet.
HOR MAČAKA CRNIH: PSIHO, Ženo DUŠA, podari nam 9 duša i svake zore pred buđenje Erosa, tvoga muža, mi ćemo ti igrati i pevati sa plafona vašega. Tako će ti lepše dan krenuti.
PSIHA: Ne sviđa mi se boja vaša. Tako, u kolu razigrane ličite na crne vrane il pauka nekog velikog. Mičite mi se s očiju!
Daću 9 duša vama al u jednom obliku da po zemlji hodite i pevate mjaukom. Ljude ćete plašiti kad im put preprečite.
Crna mačko, ujedini se i pis!
PSIHA zaspa…
Uzevši DUŠU za zakonitu suprugu
EROS, koji toliko voleše svoju ženu
posle prve bračne noći
oseti veliku promenu.
PSIHA: Dobro jutro, ljubavi!
EROS: Dobro jutro, mila al šta se sa mnom u toku sna zbiva i kakvo obličje dobih sada?!
Šta se ovde dešava, zar si zla čarobnica?!
PSIHA: Smiri se, silo božja. Venčanjem sa mnom ti dobi svet snova koji će ti pomoći da vidiš postupke svoje napunjene beskonačnim doživljajima tvojim, kako iz prošlosti tako i od danas. Bogovi nemaju svet snova al si ti obdaren ovim životom novim, čudesnim. Taj svet je tvoj ali i moj jer ti ja pružam uvid u neiscrpan izvor tvoj. Muž moj, ne zaslužuje da bude nosilac strela i lepršavi ljubavnog zanosa prenosnik…
Ti si sila jedina koja će od sada da oseća svoja dela.
Vidi mene, kad se već čudiš svom izgledu.
Ja sam sada pola žena, pola penis
i podsećam na zmiju nekakvu. Ali, to je tvoje delo kroz dušu moju. Tako sadržim silu tvoju i bolje uvide imam u izvore plodnosti beskompromisne.
EROS: Ali ja sada imam bokove ženske i grudi mi postadoše veliko zlatno srce. Da penisa nemam pomislio bih da me u ovom svetlosnom stanju, nema. Da sam nestao!
Izgubio sam moć svoju zbog ljubavi! Ah, ah!
PSIHA: Dragi moj, ti tek sada postaješ muškarac pravi jer ćeš znati kako se oseća žena i da strelama svojim ne igraš po naređenjima božanstava požudnih već ubode te što strelama nanosiš, osetiš od srdaca tih mnogih nepoznatih…probodenih.
Moć imaš još veću i preoblikovanja mnoga te još čekaju.
Sad ću ti pevati o PSIHODELIJI i saslušaj ovu ženu zemaljsku što Ana Visi se zove kako peva silno o silini tvojoj kroz reči moje:
Na sedmom sam nebu
Prelepo mi je
Jer si me izludeo ti
Moja nova ljubavi
Na sedmom sam nebu
Sve je savršeno
Ljubav, dušo
Je psihodelija
Iznenada, kada sam pomislila da sam uvenula
Kao cvet da sam se zatvorila
Iznenada, niotkuda sam se zaljubila
I ništa me na zemlji ne drži
Na sedmom sam nebu…
I ceo svet se iznenada puni bojama
Bojama, bojama
Iz duše
Na sedmom sam nebu…
Iznenada, kada sam pomislila da se prizemljilo
Moje srce po zemlji hoda
Iznenada, opet je kao ludo poletelo
I kao svemirski brod leti
Na sedmom sam nebu…”
Volim te,
Volim te jer si lepa
Volim te jer si Ti
Volim te
Volim ceo svet
jer Ti njemu pripadaš
Zatvoren je
zatvoren je prozor tvoj
Otvori ga
Otvori ga, molim te, za me
da vidim lice tvoje.
Pevao je Eros glasom Jorgosa Dalarasa.
PSIHA je sedela i netremice gledala u njegovu svetlošću obasjanu glavu koja lice ne pokazivaše od te siline. PSIHA u tom momentu beše Žena sa telom Penisa i pri pevanju Erosovom delovaše kao zmija rasklupčena pred zurlom pustinjaka indijskog.
PSIHA: Otvorila sam sve
Prođoše vremena starih iskušenja
Na umoru bejasmo oboje
Smrti se plašili nismo…
Samo da te gledam živo
Jedina mi želja beše
EROS: Volim te
DUŠO moja, osećam se jakim
Samo si ti izdržala
Samo si ti verovala
Koracima života svoga smrtnoga
išla si neveselo al smelo.
Od devojke tugom obuzeta
Od svih ostavljena
Ti, ženo beskrajnog života mog
Jedina si bićem svim u Ljubav verovala.
Slutim sada o kakvim oblicima mena
jutros mi napriča jer sam pun osećanja
i naviru mi slike svih kojima srce probih.
Videh im lica pojedinačna i
dalji tok njihovih zaljubljenosti…
sudbine njihove često ne behu vesele.
Bogovi vizije takve nemaju
posledice ih ne interesuju.
Čovek je za njih simbol izabrani
preko koga moć svoju
zastrašujuću predstavljaju.
Da li sam ja i dalje Bog ako sada imam i osećanja ljudska?
Čemu onda moja vrsta?
Odapinjati strele oštre i činiti ljude
poludelim, to jako teško sada pada meni.
PSIHA: O novom Carstvu pričaš Erose!
Čovekolikom!
Sluga besmrtnih ti prestaješ biti.
Osećaćeš kao čovek al besmrtan bog ćeš ostati.
Ljubav nećeš razbacivati i srca zavoditi već duše ploditi.
Carstvo naše stvoriće novu eru ljudsku.
Ti i ja, vodićemo svet tajnama novim jer nas dvoje, život ljubavi pojedinačnih interesuje.
Postoje raznolika Zla u ime Tvoje što na Zemlji se broje. Ja im znam koren i biću melem za ove a put blaženi za one koji tek dolaze.
Iz “Dnevnika Crnog Pigmaliona” (poetskog dela u nastajanju). Ilustracije su radovi G. Stojčetovića.
Goran Stojčetović, po obrazovanju akademski slikar, po vokaciji nesagledivo svestran umetnik. Osnivač Art Brut Serbia, koja okuplja i prezentuje ne samo rad marginalizovanih stvaralaca, već istovremeno podržava umetnost koja nije profesija već potreba.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.