KO ĆE KOGA
Džak soli se mora pojesti sa nekim da bi se u njega steklo poverenje. Tako kažu ljudi, a ja im baš ništa ne verujem. Ko god da je pojeo pola džaka soli, taj sigurno nije ostario, već je umro mlad. Stekao je neko uverenje al’ ne stiže da se razuveri. Voda lomi kamen, a čoveka – vreme! I onaj sa kojim si otvorio džak beše jedan čovek, a već posle kilo soli – on je neko drugi!
Šta čoveka tera na to da u nekog mora steći poverenje? Ništa drugo osim toga što se uverio da sam sebi ne sme verovati! To se zove – teatar apsurda! Kako niko neće da pljune na sebe, svako traži nekoga ko će ga izneveriti. Gušimo se pod maskama iskrenosti; nadamo se da će neko, pre nas, pokazati svoje pravo lice. Duo drama.
KORNJAČA
– ’Prestani da čuvaš pare za nekakve ’crne dane’, jer tako ih prizivaš, pa će ti i doći’ – kažem ja svom prijatelju. On me gleda, izbuljio oči, ćuti…
– ’Ceo život si proveo po projektu ’seci uši – krpi dupe’, ’stisni ovde – stegni tamo’… Dosta više! Uzmi ono što ti duša ište – najzad! Veseli se, putuj, baškari se… ne pitaj šta košta!
Čestito si provodio svoje dane, gazio si bos po trnju – nikad nisi stigao do zvezda. Kada te je život šamarao, okretao si i drugi obraz, ljubio si đavolove skute da bi decu izveo na put… Dokle više?!
Tvoje pare baš ništa ne vrede tamo gde ćemo svi stići, pa – zašto ih čuvaš?
Leptir živi samo jedan dan, pa – šta? On – živi! A šta vredi kornjači i sto godina života, kada za to vreme ne može da stigne od ’Mlave’ do ’Slavije’? Kaži! Reci!’ – derem se na njega, a on ćuti.
Ž B U N
Idem ja da pronađem irvase i Deda Mraza… tako je sve počelo, iz šale…
4 dana trčanja po snegu, 8 haskija i ja proveli smo – fantastično! 8 takvih radosti života nisam video kod ljudi; dok su vukli moje sanke, oni su se smejali, i zbijali šale…
Nećeš verovati, znam, a slušaj tek ovo! Na 3 vrste od Severnog pola, zastali smo da osmotrim… svetlucavi, ledeni dvorac blistao je u daljini, kada su iz jednog malenog, ledenog igloa počeli da izlaze – otac, majka i četvoro dece, tast i tašta, deda (baba je u ribolovu, rekoše mi) i šareni pas.
Najstarija ćerka mi reče da se oni ne ljube u usta, nego trljaju nosiće! Tamo je toliko hladno, pa se ljubav iskazuje tako što ćeš svoj nos trljati o nosić nekog koga voliš! Časkom mi je pokazala kako se to radi, zaneli smo se…
Naučio bih i ja nju nekim veštinama, ali brate – na puškomet nema nekog haustora, drveta, tarabe… Sledeći put ću poneti neki žbun sa sobom, nisam ni ja mutav…
Dragan Šateles
Sve fotografije
Zo Perlin (Split – Hrvatska)
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.