Dželaludin Muhamed Rumi (poznat i kao Mevlana), rođen je u Belhu (današnji Afganistan) 6. rebiul-evvela 604. godine po islamskom računanju vremena, odnosno 29. septembra 1207. godine. Otac mu je bio Behauddin Veled, poznat i pod imenom Sultanul-Ulema (Sultan učenjaka), a majka mu je bila Mumin Hatun, kćerka Rukneddina, emira Belha. Pred najezdom mongola Behauddin odlučuje da iseli svoju porodicu iz rodnog kraja, a za novo prebivalište, nakon što su neko vreme živeli u Bagdadu, Hidžazu i Damasku, odabrao je Konju u Anadoliji – tada je bila prestonica seldžučkih vladara.
1. “Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani
istinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put Istine. Ako hoćeš da živiš,
umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako želiš da ostaneš u životu.”
2. “Video sam mnogo ljudi koji nemahu odela na sebi, ali i mnogo odela u kojima nemaše ljudi.”
3. “Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeeti se mogu samo oni koji dele ista osećanja.”
4. “Strasti su poput vatre, a želje poput drva. Vatra se gasi kad ostane bez drva, a strasti kad im se ne ispune želje.”
5. “Ako jedna sveća potpali drugu sveću, neće izgubiti ništa od svoje svetlosti.”
6. “Budi učen koliko hoćeš, ali znaj da tebi pripada samo onoliko koliko te bude razumeo tvoj sagovornik.”
7. “Srca se umaraju kao što se tijela umaraju, pa stoga tražite lijepa kazivanja za njih.”
8. “Stepen razumijevanja je različit kod svakoga. Ono što ti ja hoću reći vredi samo toliko koliko ti možeš shvatiti.”
9. “Prekomerna poseta uznemirava, a nedovoljna prijateljstvo uništava.”
10. “Zalivanje voćki je pravda a zalivanje trnja je nasilje. Pravda je kada blagodat staviš tamo gde joj je mjesto. Zato pazi šta zalivaš i nemoj misliti da je zalivanje svakog korena blagodat.”
11. “Dve stvari uništavaju život čovjeku:
– izdaja koja mu dođe od strane prijatelja i
– milost koja mu dođe od strane neprijatelja.”
12. “Otkrivati tajne osobi koja voli mnogo da priča je isto kao stavljati vodu u naprslu testiju.”
13. “Ja svoje prijateje ne volim ni srcem a ni razumom. Jer dešava se da srce stane a razum zaboravi. Ja ih volim dušom, jer duša niti staje, niti zaboravlja.”
14. “Prvo vaspitaj svoje srce pa tek onda svoj jezik. Jer reči dolaze iz srca, a izlaze iz usta.”
15. “A šta ako Allah voli to srce koje si slomio?! Otkud znaš, ali kad bi znao, prepao bi se od straha!”
16.Rekoše mi: „Ono što je daleko od očiju daleko je i od srca.“, a ja im rekoh: “Kada uđe u srce, nema veze što je daleko od očiju.“
17. “Ne ulepšavaj svoje tijelo već svoje srce i dušu. Jer spoljašnjost je ono u šta gledaju stvorenja, a unutrašnjost ono u šta gleda Stvoritelj.”
18. “Kada se razum udruži sa drugim razumom, svetlost se poveća, a put osvetli. A kada se ego udruži sa drugim egom, tmina se poveća, a put zamrači.”
19. “Oholost je kod svakoga ružna, ali je najružnija kada se nađe kod prosjaka.”
20. “Imena nisu važna. Ruža bi mirisala i kada bi se drukčije zvala.”
21. “Onaj ko pronađe sreću u tebi,
Tvoje je..
Ostali su samo gosti.”
22. “Nije čudno kada ovca beži od vuka, ali je čudno kada se ta ovca zaljubi u vuka.”
23. “Čuo sam da si me ogovarao. Stvarno si me iznenadio što mi se nisi u lice obratio. Uplašio si se mene nemoćnoga, a nisi se uplašio Allaha Svemoćnoga.”
24. “Čak i suza ima svoju dužnost. Njena dužnost je da čisti teren za osmeh koji dolazi nakon nje.”
25. “Tri stvari praktikujte malo, a jednu mnogo:
– malo jedite,
– malo govorite,
– malo spavajte,
– mnogo razmišljajte.”
26. “Ako ti treba večna ljubav, zaljubi se u Večnoga.”
27. “Ako se ikada budeš konsultovao sa svojim egom, postupi suprotno od onoga što ti kaže taj pokvarenjak.”
28. “Tamo gde svako isto razmišlja, tu niko mnogo ne razmišlja.”
29. “Znaš li što rade oni koji su spoznali tajnu srca ?
Ne ljute se,
Ne povređuju,
Ne budu povrijeđeni,
U svemu pronalaze ljepot,.
Znaju da ništa nije od ljudske vrste,
Znaju da je sve od Boga,
Od Njega i očekuju.
I ćute …”
30. “Ili ćeš u potpunosti otvoriti svoje srce za ljubav ili ga uopće nemoj otvarati! U ljubavi nema sive boje. Kada je u pitanju ljubav, moraš se opredeliti ili za crno, ili za belo…”
31. “Zmija te može samo lišiti života, a loš prijatelj te može oterati u Džehennem.”
32. “Nemoj da vas nervira to što mi je glava pognuta dok hodam! Strah me je samo da se ne spotaknem na vaš obraz koji se nalazi na putu.”
33. “Pazite sa kim šetate i sa kim se družite, jer slavuj vodi ružičnjaku, a vrana smeću.”
34. “Šta je skrivanje ljubavi? To vam je nešto poput skrivanja vatre u vuni i pamuku. Što je više skrivate, toliko je i otkrivate.”
35. “Ako nam je čaša mala, nemamo pravo kriviti more.”
36. “Nemoj prodavati ogledala u čaršiji slijepih i nemoj pjevati pjesme u čaršiji gluhih.”
37. “Rana je mesto gde svetlost ulazi u tebe.”
38. “Nemoj žudeti za životom drugih ljudi, jer ima puno ljudi koji za tvojim životom žude.”
39. “Ljubav je poput ‘krivične prijave’, a bol i patnja za voljenom osobom poput ‘svedoka’. Uzalud je tužiti nekoga ako nemaš svedoka! Svaka tvrdnja se mora dokazati!”
40. “Na dan moje smrti, moj mrtvački pokrov se kreće –
Ali to ne znači da mi je srce još na zemlji!
Ne plačite i ne žalite me: ”Avaj, kako je to strašno!”
Upali ste u đavolovu klopku – avaj, to je ono što je strašno!
Ne jaučite: ”Kuku, rastadosmo se!” na mom pogrebu –
Za mene je ovo trenutak radosnog sastanka!
Ne recite ”zbogom” kada me polože u grob –
To je zavesa što skrivaće večno blaženstvo.”
Videste ”silaženje” – sad gledajte uzdizanje!
Zar je zalazak pogibeljan za sunce i mesec?
Vama to liči na zalazak, a zapravo je izlazak;
Mrtvački kovčeg na tamnicu liči, a vodi u slobodu.
Koje je seme u zemlju palo a da nije pustilo izdanke?
Zbog čega sumnjate u sudbinu ljudskog semena?
Koje vedro nije izašlo iz čatrnje napunjeno?
Zašto bi se onda Josif ”Duša” bojao ovog bunara?
Zatvorite usta ovde, a otvorite ih na tom kraju,
kako bi vaše himne odjeknule tamo u Nigdini!
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.