Verdi „Un ballo in Maschera”
Stasera, povero Verdi con nostro Ricardo….
Ho bisogno da scrivere in italiano, ma…. Non e possibile.
Malo , veoma malo pevača uopšte razume jezik na kome pevaju, ne daj Bože da ga znaju. Uče kao pesmicu u školi, za jednu upotrebu. Dosta. Previše.
Dakle….
Da nabacim udicu…. Kompletna predstava večeras mnogo bolja nego prethodna.
Zaključak pre pisanja….Čitali su šta sam pisala prošli put. Možda su nešto razumeli. Nadam se.
Ipak…. Iako bolji, ne znači da su bili dobri.
Maestro Bojan Suđić, kao i većina sličnih, čim je dobio lepu fotelju iz koje isijava zvanje, (već viđeno u njegovom slučaju), dobio je i energiju da diriguje, oživeo, “dao mu” po orkestru, ….. Inače, i svi muzičari, ako nemaju neki specijalan poriv….mesto, lova, zvanje, status…. Nulla. I treba nam tako. Ko se još loži na umetnost radi umetnosti? Ja.
I….. krećem. Zašto večeras bar neko nije izviždao Dejana Maksimovića koji je naglo i iznenada pretekao Plazinića, postavši TENORSKI SKANDAL No 1. Bez premca, bez nade, bez sramote, SRAMOTE, da oskrnavi, u najavi veoma solidnu predstavu, koja nije uspela zbog njega. Odakle mu pravo da maltretira stotine ljudi? Da nas šikanira. Samo je trebalo pogledati publiku za vreme njegovih urnisanih arija. Nisam prepoznala muziku, duete. Pa Plazinić je za njega Domingo, a Janko Pavaroti. Gospode, sramote neviđene.
Iskreno, jedva smo čekali da skonča. Jedva. Od samog početka. Prizivala sam Plazinića, zapomagala za Jankom. Ništa. Avaj… (Možda mi, posle večerašnjeg pisanja, sledi tužba, pošto im je to manir, neka ih…. Nemaju šanse od onda). I zašto sam ja primorana, pošto sam došla na predstavu, da slušam jedno zavijanje, kukanje, šuštanje, stenjanje, FALSCHIRANJE do izbezumljenja…???????? Još se koprca da glumi. Samo ne znam koga? Kome?
Da li je IKO!!!!!!! Slušao probe?????
Očito nije. Ok, idemo dalje. Besna sam. Kakav debakl. Kakav blam. Još izlazi da se pokloni, umesto da se sakrije i nikada više ne izađe na scenu.
Orkestar, rekoh, nekako prolećno probuđen. Uz uobičajen zvuk između vašarskog i grobarskog…. Prošao, tesno. Hor, kao da je dobio od nekoga packe, bolji, ne i dobar. Dakle, packa je od nekuda izašla.
Amelija, Sonja Šarić, za ubuduće, S.S.K…..ne pišem ex, uh, vt, btr, ….umetnik ima svoje IME. Umetničko. Ne privatno. Idemo dalje. Debitovala u ovoj ulozi. Ok. Dobra. Ali….. nije sve u svim otpevanim notama, pianu, dinamici, poluglumi….. Sonja, po meni, nema harizmu. Nema. Lepo peva. (to je najlošiji opis za opeskog pevača). Ali to je to. Isto je bilo i sa Normom, Leonorom… svim do sada ulogama. Lepo peva i….nista dalje. Ovo je OPERA. Ne concert, već drama, tragedija, sadržaj koji moramo da VIDIMO, OSETIMO I ČUJEMO. Amelija nije bezlična, umrtvljena, mlitava, statična… a večeras je bila. Amelija je ŽENA. Zaljubljena, rastrojena, osetljiva, bolna, uplašena, očajna… I????? Nismo večeras od nje ništa od toga ni videli, ni osetili, samo delimično čuli. Nije nam dovoljno. Ili…više sreće nekada , ikada….
P.S. Zašto SVI koji, sa “strane” ili od negde sa zapada, kada dođu kod nas i zaposle se, OPADNU za trećinu kapaciteta sa kojim su došli?????? Kakav je to “živi pesak” koji ih guta????
Ricarda preskačemo, Dejan Maksimović…. Nova tragedija jedne operske kuće.
Renato, Dragutin Matić. Moj….dodajte šta hoćete… Odličan, ne i najbolji. Glasovno moćan, inspirisan, dao sve od sebe, ali nedostaje celina sa kolegama. Ali kako biti uopšte dobar pored pevača koji ne zna gde je u intonaciji, tj, detonaciji…. Kako možeš da pevaš pored nekoga ko je izvan svakog tonaliteta.
Da ne zaboravim….
BRAVOOOOO, svima koji su pevali sa Maksimovićem i ostali u svojoj intonaciji…. (opaska za pevače, muzičare a i ostale koji kapiraju o čemu pišem)
Oskar, I.R.K……Veoma sam prijatno iznenađena, pozitivno, svakako. Iako je bilo svega u pevanju…. Od raskoraka u tempima, do nemanja nekih tonova, do sitnih grešaka u tekstu…. Ali…. Oskar je bio zanimljiv, veseo, srećan, komičan…. i to je podario publici. ( za razliku od prošlog,….Vesna Đurković….. koji je glasovno bio mnogo bolji, ali kao uloga…. ništa. No…. ovde smo u operi, treba nam doživljaj, nekada i na uštrb drugih stvari, što smo večeras delimično dobili.
Ulrika, Sanja Anastasia…. Kao i do sada….. NAJBOLJA. U svemu. Celokupan doživljaj, bez obzira na kolege, jednog posebno. Publika, i da ne zna o čemu se radi u operi, u ovoj sceni je sve jasno pokazano, ispevano, doživljeno. Moćan glas, sjajna gluma…. Sanja, idi …. nije ti mesto ovde.
Ostali…. Čak je i Miroslav Markovski bio pristojan. Po meni, ima jako lep glas, ali sve ostalo je ostalo tamo negde. Ne kvari. A greota lepog glasa. Eh, da…. Ostali….. Veoma ok Vuk Matić, divan glas!!!! …. samo da bude pametan, pa da malo poradi na svom glasu, veoma dobrom. Siniša Radin…. vrlo perspektivan, nadamo se da će i biti za neke veće uloge. Jedino sam u zabezeku da Šljivić treba da doktorira…. Ovako raspao u tempima, trom, neuskladljiv, deluje kako misli da sve sto leti, treba da se jede…. NEUK. A Doktor?????. Sreća pa nije lekar.
I tako…. Maske su pale, videli smo i čuli ko je kakav i ko je gde. Za malo da bude jako dobra predstava, ali nismo bili te sreće. No, ubrzo, evo nas opet, verna publika se, kao i uvek, nada boljim predstavama.
P.S. Uprava je ponovo sedela u loži na koju smo navikli. Samo za vreme prvog čina, ali…. Dovoljno… bolje nego da ih uopšte nije bilo, kao prošlog puta. Zapravo, blago njima. Bili su pošteđeni, kao na času fizičkog. Parola, imam nešto važnije… Ha. Ha.
Laura Popovic
21.02.2026. Beograd