Sve bilo je…. ništa.

Dobro došli u Narodno pozorište

Otvaranje  157. sezone

G.Verdi   ’’Bal pod maskama’’

1.10.2025.

Sve bilo je muzika, samo ne ono što je najavljeno

ili

’’Ljuto pero’’ opet piše

A tako sam se radovala. I bi istina… Obećanje ludom  radovanje.

Uz mnoge objave i  nepotrebna objašnjenja i najave kojekakvih novih ’’mera’’ u Operi, po sistemu ’’Zdravo zla ženo… otkud znaš da sam zla’’ počesmo sezonu uz negativno… Pa, srećno nam bilo.

Ulaz: ’’Cepači’’ karata ljubazni, nasmejani, iza njih stoji  ’’duo snova’’  iz uprave, dok  holom šetaju konobari, nudeći litre i litre pića. Lepo, kao u svetu. Samo što je vreme za ispijanje pića  bilo kratko, a trebalo je opiti se, zbog svega što je sledilo…..

Pa da krenem od higijene. Tri meseca odmora je jako malo vremena da se sala, stepenište i garderoba usisaju i obriše prašina, pa nas je na svakom koraku dočekala neopisiva prljavština, neko seno, šta li je, ustajao miris. Ma neka, ko još obraća pažnju na to. Ma Mnogi. Čuh. Elem, eto prilike da se nova direktorka opere pokaže kao  bolja ’’domaćica ’’ ove kuće,  nego predhodnice, kojima je bilo sasvim sve jedno o čemu ja pišem. Nadamo se bistrijem ’’pogledu’’ na ove stvari, jer…. sve je važno,  za jedan opšti i dobar utisak. Možda se nešto i promeni? 

I što ja sve ovo pišem? Da ne bih o operi večeras izvedenoj, no, idemo hrabro i uz osmeh.

Ali, odakle početi? Kao prvo, iako je sala bila dupke puna, energije nije bilo. Nikakve. Ni kod koga. Nigde. Ni na sceni, ni u orkestru, ni u publici. Svi umrtvljeni od samog početka.

Jedno mlako stanje, a to je najgore što može da se desi jednoj predstavi. Bolje je i da je užasno, nego ovo. Ali… šta je, tu je, a nije bilo skoro  ništa. A kakva muzika. Za umiranje, za ostati bez daha, za plakanje…. za sve emocije.

Dirigenta Bojana Suđića ovaj jadan i prepolovljeni orkestar nije uopšte ni slušao, ni pratio, niti je hteo. A ni Bojan nije ni u jednom momentu tokom cele predstave pokazao da uopšte zna išta o ovoj operi. Ja sam stekla takav utisak. Ipak operom mora da diriguje operski dirigent. Ili bar da duboko prouči o čemu se radi. Falstaf je bio orkestraski sjajan, a Bal večeras… nula. Sem odličnog čeliste, i, za malo odličnog, ali vrlo solidnog  engleskog roga… njima sve pohvale,  ostali su ostali. Isti. Grozni.

Hor…. šta to beše? Jede li se, pije li se, igra li se, peva li se? Dal’ im je još ostala voda u ušima sa odmora, ili je stanje uobičajeno, ništa gore nisam čula u poslednje vreme. Zaslužna za propast… Nina Fuštar.

Režija, I.D.M. ne znam šta je večeras bilo išta od Režije. Kao na koncertnom izvođenju. Statisti skoro svi. Katastrofa. 

Solisti….

One, two, three…. kreni i promeni….

Moj utisak je da smo večeras imali ’’zvezdu’’ večeri  i ’’prvu pratilju’’. Naravno i već odavno dokazano,  Dragutin Matić i, ne čudite se, ovo je samo, ponoviću, moj utisak,  iznenadni Janko Sinadinović. Da se razumemo….. nema poređenja ni u čemu, ni po čemu, ali….. Standardno odličan Dragutin kao Renato, najkompletniji pevač u svakom smislu, uz sjajnu glumu i nijansiranje koje uvek očara one koji nešto malo znaju o operi…. nije imao onaj ’’sjaj’’ i energiju koju ima, jer…. u operi nisi sam, imaš partnere, ali pošto su večeras svi bili kao posle tri dana jahanja na laponskoj veverici u podnožju Himalaja, nisu imali NIKAKVU energiju da je međusobno prenesu, ne daj Bože na publiku… te sam lično ostala uskraćena za kompletan doživljaj Renata…. Zato idemo da slušamo Rigoleta.

Janko Sinadinović….. Dao sve od sebe, i više od toga. Pevao, glumio, voleo, strahovao, umirao…. Svaka čast, šta god čitaoci mislili…. dirnuo me večeras, onako, ’’sa strane’’, a ne očekujući mnogo. Bravo Janko.

Vesna Đurković kao Oskar….. pa…. U onom nesretnom video ’’pokazivanju’’ na sajtu pozorišta, kaže da je ova uloga najveselija i najenergičnija, ili tome slično, ali  devojčica još nije naučila razliku između staccata, legata, ležanja i odbacivanja tonova…. iako je, koliko sam shvatila solista 1 opere….. a ovu ulogu  nije otpevala kako treba. Bila je sve, sem najveselije. Vesna je bila, BILA, jedan sasvim dobar glas, sa mnogo potencijala, ali ….. opala je tako mlada, neverovatno. I postade solista, a Oskar kilavio.  Žao mi je, ali izbor pedagoga je bio totalno pogrešan, moje mišljenje. A mogla je.

Anastasija Pavlović kao Ulrika. Uh….. Uh…. Devojka ima jako lep i prijatan glas, ali mislim da je ova uloga za nju preveliki zalogaj,  u ovom momentu. Moram, iako ne volim da poredim….. Sanja Anastasia u ovoj ulozi je meni urezana u sećanje kao prava Ulrika, i sve pre i posle nije ono što treba. Mnogo iskustva, znanja i vremena treba mladoj Anastasiji da bude odlična. Ima veliki potencijal, pa…. neka bude pametna, neka ne srlja u uloge, ima vremena. Svakako bravo za debi, pevanje, intonaciju, glumu…. ali… ponoviću…. ima vremena…. Biće. Verujem.

I dođosmo do skoro samog kraja ….

J.T.P. Jasmina Trumbetaš Petrović… da pojasnim onima koji će se pitati ko je ko…  da ne pišem dva, tri prezimena, ex, de,  uf, kh i ostalo…. ali posle dužeg vremena, mali podsetnik….

Dakle, Amelija. Dakle uzas. Dakle NIŠTA, zapravo sramota. Jedna dugogodišnja pevačica koja se večeras posvađala sa intonacijom, i to opako, sa visinama,  uplašila sam se nekoliko puta, o glumi TACET, o dinamici… šta je to… i …. šta reći više? Ništa. I bilo je NIŠTA. Tuga, a tako divna rola.  Više sreće ko zna kada…. na žalost.  

Ostadoše ’’dva loša’’  po ulogama, Vuk Matić i Mihailo Šljivić. Vuk znatno bolji od Mihaila, koji i dalje kasni i rasturi ceo deo opere, cupka…. nepopravljiv.

Nije baš sve u ovom pisanju sjajno, ali to smo dobili. Mlako pivo.

Završavam i što pre zaboravljam ovo veče. Idemo dalje, sezona je tek počela.