CARMEN SUITE & BOLERO

Balet Ž.Bize-R.Ščedrin, M.Ravel

Koprodukcija Opere & Teatra Madlenianum i Instituta za umetničku igru

09.05. 2025. 19:30

Kada se spomene Institut za umetničku igru,  meni se skoro uvek pojave  razne asocijacije, ove večeri u  vezi  imena Aleksandar Ilić (koreograf). Više nego nekoliko puta smo bili svedoci njegovih sjajnih koreografija, što u operama, što u drugim predstavama, kao i odličnih igrača Instituta,  i to nas je i večeras obradovalo i skoro ubedilo i pre predstave, da će biti sjajno.

Ali….. za početak…. sa skoro petnaest minuta kašnjenja, poče balet. Zašto?

Carmen suite…. Zavesa se podigla, a ja u čudu. Scena….. i raspored na njoj i  simboli, i igrači koji sede na stolicama i sve ostalo…. deja vu?

I umesto da pomno pratim balet, ja se pitam gde sam ovo već videla. Muzika teče, igra se odvija, ja nemam koncentraciju, jer me ništa ne privlači. Zapravo…… Karmen u tumačenju gošće Gale Jovanović, solistkinje Bečke državne opere, ostavila me totalno ravnodušnom. Gala je igrala  profesionalno, skladno, ali hladno i bezosećajno, sa konstantno staklenim izrazom lica… Možda je zaboravila da balet nije samo pokret, već mnogo više od toga, jer emocije ne mogu da se pokažu samo kroz pokret, već uz neophodnu mimiku, dakle jedna, ponoviću, izuzetno hladna igra, a Karmen kao lik je sve, samo ne hladna i bezosecajna. Što se koreografije tiče, bila je, za mene, dosadna, prazna i mrtva.  Ceo ansambl i solisti,  bili su kao na času fizičkog vaspitanja, jedno razgibavanje, zagrevanje ili poluvezbanje. Ne znam zboga, ali nije bilo energije, niti strasti….. Ovog puta je Aleksandar Ilić podbacio, što se mene tiče. Uopšte nisam razumela priču, prikazanu na ovaj način. Aplauz onako, više odrađen nego iskren.

Bolero….. I opet deja vu. Dumam gde sam i ovo videla.  Sve do sredine baleta, dosada, mrtvilo, nezanimljivi pokreti, akcenat više na rukama, nekakvo nelogično tumaranje po sceni…. i tek nakon pola predstave, kada sam izgubila svaku nadu da će išta biti bolje…. poče ipak nešto da se dešava…. probudiše se svi. I kako je muzika išla sve intenzivnije, tako je i balet bio sve energičniji, dinamičniji, sa fantastičnom KONAČNO, koreografijom. Solisti su billi sjani, ali je mene fascinirao ceo ansambl, kompaktan, ubedljiv, uigran, divan.

I tako, moglo je od samog početka da bude ovako dobro, ali nije. I taman kada sam bila srećna i ispunjena, i dok smo burno, za razliku od Karmen, pozdravljali igrače…. a  želela sam da ostanem u tom raspoloženju…… izađoše neki likovi i počeše da pričaju o nagradama, svetskom danu baleta (bio, prošao), godišnjicama Ravela i Bizea…. pa onda spomenuše nekakav žiri i njegove članove, potom prepričaše kakva je Ilićeva koreografija…… podeliše diplome, ubiše nas u pojam, pokvariše utiske i doživljaj predstave i odoše. Nedopustivo. Publika je došla da uživa u baletu i da  ode u tom raspoloženju, a ako su več hteli da dele nagrade i pričaju o zamisli baleta….. trebalo je to da urade na početku, pa da nas puste da veče završimo uz muziku i igru, a ne govoranciju. No…. nema svako smisao za neke stvari.

I tako, od dosađivanja do zadovoljstva. Pa i to je bolje nego ništa.

P.S. Setih se deja vu pojave  večeras…. pola Evropskih teatara ima skoro identičnu koreografiju, kažem skoro, jer te  druge, sem u pokretima, imaju mnogo upečatljivije osmišljenije i obogaćenije dešavanje na sceni. Copy_Paste nije uspeo, te slobodno mogu da napišem…. ovo nije bila koreografija samo Ilića, već iskorišćena tamo negde već postojeca uz, možda neke neznatne dodatke. Sorry.

Laura