Sve je isto, samo (nje)ga nema

ili

MOJ POVRATAK U OPERU

Sve je isto, samo (nje)ga nema

ili

Nekima godine gode, a nekima donose nezgode

Aida, G.Verdi, jesenje večeri 19. oktobra 2024. godine

Uz polupokvareni razglas, a čulo se, IPAK….. nešto na temu…. „Molimo vas da isključite mobilne telefone, a snimanje za vreme predstave je strogo zabranjeno…… Dobro Došli u Narodno pozorište“……

Prvo no-no—- a posle smo doborodošli. Ali šta zna salaš u malom ritu i železničar o redosledu pozdrava ili upozorenja….. OVDE NIŠTA, jer ih i ne zanima….. verujem da ni ne znaju kako to AUTOMATSKI, za svaku predstavu, opersku, baletsku ili (ograđujem se) dramsku…..ZVUČI. Jer OVI ne znaju šta je ZVUK i kako deluje na pubiku i pre predstave. Možda i znaju, ali ih MRZI da išta promene.

Pa tako, bez promene, upravnička loža prazna…. bolje, jer neko ko je „svetski renomirani pevač“, možda ne bi preživeo ovu i sve ostale predstave, operske, a da išta promeni na bolje, NEEEEEEEEEEE…… što bi se zamarao, ionako je ovo mesto samo prelazna varijanta, ja tako mislim…. te je kao Direktor….. najplaćeniji do sada….. jer od januara do Septembra se nije pojavio ni na jednoj domaćoj predstavi, a prima redovnih 10 plata. U međuvremenu, „ima zakazane angažmane“…. pa što si se GOSPON, imenovao za direktora, ako si zauzet, ako nemaš vremena, ako ti audicije rade izrabljeni dirigenti, a niko iz uprave ne postoji, nema PUNE audicione komisije, za predstave te boli uvo….. HEEEEEEEEEJ………… A tu su i TEZGE….. belosvetske, ali svaka keka za taj profil dobro dođe…. Čačak, Zrenjanin, Novi Sad…. i pojava na gostovanju HNK…… Publika je unesrećena. Nema reda, nema vode, nema plana i podele za, BAR NAREDNI MESEC….. NEMA DIREKTORA !!!!!!!

I tako poče Aida. Obnovljen orkestar, kako se priča, sa „fenomenalnim“ instrumentalistima….. i uz Velikog Đoku (Đorđe Pavlović) sramno cvili, raspada se, jure se u tempima…. i tako do kraja….. Veliki Đoka za penziju, HITNO.

Hor, muški, UŽASAN !!!! ..kao one unesrećene dekice iz domova za stara lica, kada spremaju „neke priredbe“. A zenski….. još gore. Dadoše nekim debelim babama da nosaju neke lijane, šta li… i da ČAK imaju koreografiju, pa onako iščcašene i smešne, hodaju tamo_ amo i skiče, svaka za sebe. Sramota. Mali Đoka, Đorđe Stanković….. neka se zapita šta da radi u svom životu, kada bi ovaj posao ostavio, NA SREĆU SVIH….. Surovo, ali tako. Nepodnošljivo. I kome trebaju ovakve “dve Djoke” ?

E sad….. solisti….. sve je već viđeno.

Aida, Sanja Kerkez….večeras sasvim solidna, sa svim intonativnim promašajima koje inače ima, ali…. nekako…. bilo je i dobrih momenata…. dobismo ostatke mrvica jednog glasa….. to je, što je….. ali je prijalo, od svedenog izgleda, preko glume, do pevanja.

Radames, Dušan Plazinić….. šta reći sem…. DOKLE????????

Amneris, Sanja Anastasia….. BRILIJANTNA….. i sve što sam do sada pisala, samo se uvećava….. Odksače od ove „jadne operske sredine“ nenormalno mnogo, a trudi se da se svi nekako „podignu“…. negde u toj želji i uspe, negde ne može….. ali se pitam opet i opet….. Sa ovakvim glasom, glumom, pevanjem, frazama, emocijama, skolom, karijerom…. STA ĆEŠ, SANJA, OVDE?????? Mesto ti je u SVETU. I opet si mi naterala suze….. IDI……

Ramfis, Ivan Tomašev, uvek i uvek prekrasan. Topao glas, pevanje, gluma….. Trebaš nam, još.

Amonasro, Vuk Zekić….. greota za ovakav glas, a toliko neškolovan i sirov. Bez glume, razumevanja uloge, ofrlje prorađenog notnog teskta…. nekakav amaterski pristup…. šteta.

Kralj Egipta…..veoma značajna uloga, Mihailo Šljivić…… ISTO KAO I PRE. I ISTO ĆE BITI, UVEK:. Falsch, nema ritma, cupka na svaki viši ton….. neubedljiv, NIŠTA.

I tako….. šareno, šareno, sve je isto, samo njega nema. Rebus….

I ništa nisam propustila u ovoj mojoj pauzi dolaženja, sem da me sačekalo isto, ili i gore stanje.

Otišla sam sa predstave sa gorkim ukusom u ustima zbog SVEGA NAVEVDENOG i još mnogo izostavljenog….. jedino su mi, ipak, najviše Sanja Anastasija, a i Sanja Kerkez, udahnule lepe momente. Pa i to je NEŠTO, za ovu našu BEDNU operu. A može mnogo, mnogo, bolje, samo nema ko da sve to pokrene.

Surova Laura tako misli.

Laura Popovic