KO TO TAMO PEVA

ili

Tresla se gora…… a u gori…. večernja me opera smori!

KO TO TAMO (za)PEVA

Velika najava, još od maja, a dobismo NIŠTA, čak i više od toga, ako je moguće, a jeste.

Dakle…… promašaj za pamćenje se desio sinoć u BO.

Operska predstava Don Quichotte, (Jules Massenet)

PROTAGONISTI …. Ivan Tomašev, Milijana Nikolić (k.g.) Mihailo Šljivić, i ostali….. pročitajte program….. ako vas zanima do kraja…..

Ovo moje pisanije nije u mom stilu, ali su me stvarno ubili. A nakon ubistva…. ovoliko.

Toplo junsko veče, centar grada kuva, a u sali BO pogrebna atmosfera.

Digresija, ahahahhahaha….. ovo BO me podseća na lekarski nalaz, kad je sve u redu, jedino je ovde, ahahahahha, razlika u tačkama između slova, a da bi se uočilo…. šta???? Imam tačku, nemam tačku. Ok sam… nisam…. Rebus.

I što samo meni da bude loše. Ukucajte na youtube ovu operu…. ima raznih izvođenja, ne preterano, jer ovo niko normalan nema na repertoaru, sem, eto, nekih operskih kuća koje imaju I TO !!!!!! I onda….. slušam i…. ne prepoznajem ni operu, ni muziku, ni jezik, ni arije, ni scenu, ni glumu….. NIŠTA….. E zbog tog NIŠTA…. pišem.

Moje selo lepše od Pariza…… poznato vam? E pa isto je u BO.

Idemo dalje….. Nije sinoć pomoglo ni gromoglasno orkestarsko sviranje i pokušaj dočaravanja bar dela poletnosti ovog španskog romana (čitaj opere). Publika je pre bila na samrti i veoma blizu izdisanja, nego što je Don Quichotte ispustio svoju vitešku dušu. Ja sam ostala u neznanju da li je D.Q. umro ili nije, jer sam skoro skončala u loži pre njegovog kraja. Elem, ta ista publika, pa i ja, je bila u sali, ne znam kojim povodom, sem što nas je, MOŽDA, privuklo gostovanje, jer sama opera u ovom našem izvođenju je nešto skoro najlošije što sam slušala i gledala, u bilo kojoj postavi. Večerašnja se ništa nije razlikovala od premijerne, sem što je gostovala Milijana Nikolić u ulozi Dulcinée, a što se mene i većeg dela publike tiče, nije morala. I kad sam već spomenula Milijanu Nikolić…. i da nastavim. U aprilu je gostovala kao Azucena (Il trovatore) gde je bila znatno bolja, doduše više glumački, nego pevački, ali, pošto je znamo i iz prethodnih godina, nadali smo se da će bar ova uloga da nam olakša Muke po Nama, ali avaj…… potonusmo totalno. Milijana je bila nesigurna, bleda, mlaka, bez skoro ikakve glume, više uplašena, ali ne u svojstvu uloge koja nije takva, već u strahu da li će stići do kraja… nenaučena uloga? Svetska zvezda? Možda nekada, sada na totalnom zalasku, intonativno veoma diskutabilna, a ono što je Massenet napisao, nismo čuli ?????? Čemu onda pevanje, ako nije ispoštovan OSNOV, note, ritam, intonacija, spoznaja uloge, JEZIK (francuski)…koji je KOD SVIH bio totalna katastrofa. Više se čuo sufler nego pevačica. NIsam mnogo iznenađena….. Imamo li lektora, ili to nije potrebno našim mega zvezdama, poliglotama koji, kada pevaju na bilo kom jeziku, slušno dobijamo tanganjijski sa varijacijama, jodlovanje i poneko zavijanje. Zemljo, otvori se i pozovi ih na bal ….kakav, sami odaberite…..

Dakle, gošća nam nije trebala, nije nam trebao ni D.Q. Ne u junu, ne pred kraj sezone.

Ako je ova predstava zaostavština prethodne uprave, ova uprava moze da je ostavi ad acta, kao što je Norma mirovala neko vreme, a po meni, Norma moze da miruje zauvek, ili dok nam se ne pojave pevači.

Dulcineea….. ljubavnica….. raskošna, slobodna, vrcava……

Dulcineea sinoć…… svijena, skrušena, statična, nikakva.

Rebus? Ko je ko?

Pa i publika je prepoznala ništa.

Ostale uloge, shodno manjku energije na predstavi…. kao na parastosu.

Don Quichote (Ivan Tomašev) na premijeri znatno bolji, sinoć, meni nikakav. Utanjio nešto, ufitiljio, niti raskoš i lucidnost u ulozi, niti bilo kakva energija, o zaljubljenosti ili lucidnoj komici da ne pričamo. Tomašev je od samog početka umirao. i glas mu je bio takav, samrtnički. Neko se unese u ulogu i pretvori se u taj lik, pa publika umire od sreće, a Tomašev se uneo u smrt na početku, pa smo i mi lagano sa njim skapavali do kraja. Kazu mi da je, ipak,D.Q umro. Elem, pevati piano i nežno, ne znači utihnuti i nemati glas…. od moćnog basa Ivana Tomaševa, dobismo starca od 90 godina koji jedva stoji, jedva diše i jedva peva….. Šta se događa? Don Quichote je ipak nešto drugo. Mozda je Tomašev tako zamislio lik D.Q, ali aman…. postoji li neko, iko, bilo ko, ko će da pomogne u odgonetanju sadrzaja likova….. da kaze, ne, to ne moze, mora ovako, ili treba tako….. Ali ko?…. Jadni smo….

Pokoj mu (D.Q.) duši. Pokoj i ovoj predstavi koja ne liči ni na šta, već sam pisala kada je bila premijera, pa se od tada do sada još više srozala u svakom smislu.

Ne znam šta je, često smo na operskim parastosima i pijemo rakiju za pokoj raznih….. a dokle?

Sancho Panza (Mihailo Šljivić), od kako znam za njega, ovo je njegova najbolja uloga, iako je i on imao intonativne probleme i nekako…. bio je ok…. bolji nego kada mu uvaljuju uloge koje nisu za njegov glas…. i stvarno…. trudio se, ali je, po meni, Aleksandar Stamatović bio neuporedivo bolji.

Ostali su bili ok, kao i na premijeri. O sceni, kostimima, dirigentu, horu, svetlu, reziji… sve isto… pisano 4. marta ove nam godine, a povodom premijere…… Kome treba D.Q?????

I pitam se….. kome je stalo do ovolikih depresivnih i pogrebnih situacija….. jer, čim se spomene 40 dana, ja prvo pomislim na 40 dana pri rođenju deteta, ali pošto se kod nas u operi ništa novo i sveže nije u skorije vreme rodilo, preostaje mi da mislim na parastos, u predstavi, pa kod prethodnog postavljenog V.D. Direktora, u trajanju od 40 dana, a onda i prethodne dve koje su vodile operu i celo Narodno pozorište, ne 40 dana, nego mnogo više, a loše. Nisam ja ta koja prva kudi. Dajete mi povod, a ne dajete mi povod za nekom dobrom predstavom. Bile su tri polusolidne u aprilu…. i….. April u Beogradu…. pomislili neki…. eto nama novih… ali…. zamisao propada, jer su ti “neki novi” isti ili još gori od postojećih….. čuli smo sinoć. NE. NIKAKO….

A maj i juni, na Orlovači. Hajde….. mozete vi, samo nećete….. obradujte nas nečim lepim… ili nas bar slažite. I to je bolje od ove turobne realnosti. U ime nade za bolje i vedrije…. odmorite se, pa da krenemo svi zajedno u nove naslove, sa novim pevačima….. ima mesta….. odoše neki…. čekamo nove, bolje, najbolje….

Dakle, da se vratim na početak pisanja….. smorili su me do bola. Umesto da je za kraj sezone stavljena neka vedra opera, imamo ih na repertoaru….. bejasmo na pevačkim samrtnim satima. Hvala. Hvala da ima i drugih gradova gde misle na publiku, ne ubijaju je, već neguju.

I…. za kraj….. bez kraja…… borila sam se sama sa sobom i sopstvenim vetrenjačama…. ali moram da napravim poređenje….. Pre manje od nedelju dana, imali smo pravu, u najmanju ruku evropsku opersku predstavu (Aida), u tako dalekom, a tako blizu Novom Sadu. Uzavrela atmosfera, tri gosta, dvoje solista i dirigent, ceo ansambl odličan, kompaktan, radostan, Sanja Anastasia fenomenalna…. publika oduševljena…… zašto je teško nešto slično uraditi ovde? Ko to neće, nego se pita kako i ko to tamo peva? Uvek i uvek čovek ima izbor. U Novom Sadu je bilo pola beogradske publike….. ovde Novosađani ne dolaze, imaju bolje. Za razmišljanje.

Laura Miletić

O istoj predstavi, ali iz drugog ugla

PREDHODNI TEKST ISTOG AUTORA

2 komentara