KLJUČ
Ključ je bila naprava, ali to nije ključ. Ključ je ono čime otvaraš misao. A misao su vrata. Zamandaljena. Da bi čovek otvorio neku misao, potrebna je neka druga misao.
Danas ključ može da bude daljinski. Može da bude kartica. A može da bude i ključ. Ključ može da bude i kada provri voda, kada baci ključ.
Kapija se zatvara i rezom. A otvara se na kuc-kuc, što znači, kucnete pa vam otvore. Kad sam bio mlađi ulazio sam i kroz prozor, ali to nije za široke narodne mase.
SAMOĆA
Ako nečije ponašanje odudara od mode propisa koje je neka sredina proglasila zakonima, onda se takav čovek izoluje, odnosno zatvori. Štaviše, postoje čitavi sistemi ustanova za tzv. pružanje pomoći i zbrinjavanje osoba čije ponašanje odudara od ponašanja koje je propisala sredina. Glavna, tj. najteža kazna za nepodobne, odnosno neposlušne, svesno ili nesvesno, je zatvor, odnosno, izolacija. Vrlo retko se ko upušta da pronikne u razloge ponašanja te osobe koja se ne uklapa u sredinu, odnosno u pravila ponašanja sredine, bilo da su ona pisana ili ne. Tek, često se izriču i primenjuju kazne, tj. mere zatvaranja ljudi. Da je samoća dobra i prirodna, i da Gospod to odobrava, onda on ne bi stvorio ženu. Ostavio bi čoveka da samuje, da voli samog sebe, da živi bez potomstva… Ali ne, Gospod to nije učinio. Naprotiv, Gospod koji je sam na vrhu, na visini, kada je postao svestan svoje samoće i svoje moći, odlučio je da čoveku uskrati samoću, tj. da ga oslobodi samoće. Štaviše, samoću je ograničio i čoveku – čoveku i ženi, pa ih je oslobodio tako što im je podario moć da sami sebi stvaraju potomke koji će im praviti društvo i sa kojima će se zajedno radovati životu. A u vezi sa onim zatvorom, odnosno azilom, postavlja se staro pitanje: kojim pravom ste nekoga smestili u azil? Svakako nije reč o prirodnom pravu.
Prirodno pravo, na primer, jeste pravo na život koje proističe iz zakona o održanju života, koji smo negde zvali lanac života.
Pravo je čoveka da živi sa Gospodom, jer ga je on stvorio da ne bude sam.
TRPLJENJE
Zna se da je Gospod stvorio život. Ne zna se ko je smislio smrt. Ne mogu sada i za to da optužim Gospoda. Ali smrt je mač u njegovim rukama kojim On seje strah među ljude. Ni tvorac smrti ni Gospod nisu ni slutili da će se čovek naučiti da trpi život. Pogledajte šta sve ima u rasporedu učenja. Izneću ovde pravoslavni raspored, a svi su rituali manje-više slični; razlika je do na šminku. Kad se desi smrt, a to je trenutak, dok je život muka, onda tome koga je smrt zadesila pripada sledeći niz: sahrana, pogreb, prva subota, četrdesetnica, pola godine, pa godina. Lako se uočava da se od čina do čina stalno povećava broj dana. Tako malo po malo ljudi zaboravljaju pokojnika, tj. smrt. Kad bude godišnjica podignu mu spomenik. Dalje ostaje sam sa svojim spomenikom. Jer sa desne strane niz nema ograničenje. Navikli smo se na smrt. Dakle, život i to može da otrpi. Lukavo, nema šta. Gospod na to nije računao.
Sve fotografije u tekstu Saša Montiljo,
ak. slikar i umetnički fotograf
Prof. dr. Stojan Bogdanović, matematičar, književnik,…
Poslednji tekst Koste Bunuševca
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.