Ostavite nešto apokalipsi – Željko Žele Jovanović

U našoj sredini postalo je začuđujuće ako se o nekoj nagrađenoj knjizi ne počne odmah sa lošim pisanjem. To smo prihvatili kao jedini vid reklame, a očigledno, tom pojavom pubika se zabavlja, a izdavač i autor se ne protive, jer sve što miriše na negativno, „namešteno“, ili upleteno u politiku ima obezbeđenu prođu…

Evo i nečeg suprotnog od toga. Prvo se pojavila kratka vest u „Politici“ da je ovogodišnju „Vibovu nagradu“ dobio mladi Kragujevčanin Željko Žele Jovanović za svoju knjigu „Ostavite nešto apokalipsi“, a potom je usledila nagrada, priznajmo, jedna od najcenjenijih u oblasti srpskog humora i satire, ne samo zbog veličine Vibovog imena, već i zato što se oko odluka žirija nikada nije dizala prašina. Očigledno satiričari, a takvi, u većini odlučuju o dodeli nagrade, su oni koji precizno pogađaju u cilj. Priznajmo kako je zadnjih decenija Beogradski aforistički klub pravio najveće tektonske poremećaje neophodne za opstanak moždanih vijuga cele nacije i takoreći jedino udruženje koje se nije cepalo i oko čijih odluka nisu stvarane afere.

Naravno, pojedinci su uvek diskutabilni, pa čak i ako su tamo, gde ne bi trebali, … smejmo im se… Jer i rade posao kome je osnovna svrha gorčina satire i slast smeha…

Tek, knjiga malenog formata, veoma ukusno dizajnirana, sa skroro 500 aforizama, zahvaljujući izdavaču UK „Koraci“, ne samo da je ugledala svetlost dana u ovom smrknutom vremenu, već je došla do onih koji znaju šta je oštrina reči i koji su joj dodelili zasluženo priznanje. Pomenimo i pohvalimo urednički rad Tatjane Janković i još jednom izdavača na čijem čelu je Zlatko Milojević.

Jovanović očigedno potencira u par biografskih rečenica da potiče iz „radničke porodice“… Svi (mislim na svoju generaciju) znamo da se nekada grad u kome je rođen zvao „Radnički Kragujevac“, a sada ta odrednica može da znači kako pripada ako ne izumrloj, onda kategoriji koja je toliko mala, da se može smatrati elitom… Zato i ne čudi naslov „Ostavite nešto apokalipsi“… Lično smatram ako i krene u ovoj sredini apokaliptički cunami, sigurno neće da bude sa splavova Save i Dunava, niti iz ulice Strahinjića Bana (zadnja pošta Beograd), nego baš iz Kragujevca, eventualno Niša. A dotle, oštroumni i oni britkog pera, imaće šta da rade, a mi ćemo imati šta da čitamo i smejemo se svemu što je tu oko nas i u nama, čemu smo najčešće nemoćni da se odupremo, ali uz oprobani nacionalni lek zvani vic, ne samo da se dođe do oduška, već se uputi i ona najotrovnija strelica koja poripomogne da se ruši ono što je za rušenje i sa manje muka izgradi ono što ima budućnost. Među takvima će biti i Željko Žele Jovanović…