C E N T A R
Nekada sam bio samo crna tačka na belom papiru. O, radosti… Trčao sam tamo-’vamo, susretao dobre ljude (većinom), poskakivao od sreće…
A onda je neko počeo da crta – krug oko mene! Kad se krug zatvorio, u njemu su ostali – prijatelji, miris mora, jedna pesma i 4 žene; stari pas, gitara i naravno – šešir moj.
Mnogo vremena je prošlo dok nisam primetio da se taj krug sužava – sam od sebe!
I nikoga, i ničega više neće biti… I ostaću crna tačka… bez belog papira…
K A V E Z
Znaš li ti šta radi mačka kad je zatvoriš u stakleni kavez? Grize svoju šapu. Dok je ne odgrize! A šta radi ptica? Lomi svoja krila o zidove… Pas juri svoj rep, sve dok ne poludi! Muva leti k’o bez glave, udara svom snagom o staklo, pada… Pa opet!
A šta radi čovek kad ga zatvoriš u stakleni kavez? Ništa! Šćućuri se u ćošak, pogne glavu, potone u more svojih osećanja, i tone… tone… do najmračnijih dubina.
A tamo ga čekaju strahovi i paranoje, fobije, ljute neuroze, jezive psihoze…
U takvom trenutku, potpuno je besmisleno polomiti staklo i kazati – ’Sad izađi, slobodan si’!
Isplivaće čovek iz svojih dubina, ali… To nikada više neće biti – onaj čovek!
VRABAC I LASTAVICA
Posrećilo mi se, šta reći… April beše… Išao sam prema ’Kaleniću’, jagode da kupim, kad – plava kosa i crvena kapa… sitan korak u gazele… miris mora, borovine…
Potrčim za njom, po ramenu kucnem – ona! Grom iz vedra neba! Sjaj u travi…
Sedimo u bašti ’Trandafilovića’, pijuckamo čaj od hibiskusa… ja ne dišem, gledam, slušam, ćutim…
Dragan Šateles
Sve fotografije:
Vladimir Ćurčin, akademski slikar
i umetnički fotograf iz Beograda
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.