Oduvek se za slikarski atelje vezuju pojmovi mistično, neobično, čudno , … , ne bez razloga. Atelje se dugo gradi svim sredstvima,a ponajmanje finansijskim. Ne postoje dva ista ateljea. Životne promene menjale su i metafizički i fizički izgled ateljea. Za mene je atelje izvođački instrument i rezonantna kutija bez koje slika nema pravi vibrato. Vremenom sam primetio da oduvek znam gde tačno stoji određena boja,četkica ili neki drugi material, a ima ih na stotine. Slika komunicira i mikro i makro, pa je i detalj iz pozadine ključan, ali i pastuoznost i tananost samog nanosa boje. Ostvariti višeslojnost palimsesta i dodati moj lični sloj, izraziti se precizno i potpuno za mene je vrhunsko zadovoljstvo koje mogu najbolje ostvariti u “uređenom haosu” svog ateljea.
Muzika mi je danas potrebnija nego ikad. Okružen sam civilizacijom koja ima svoj šum koji najčešće pokrivam baroknom muzikom izvođenom na originalnim instrumentima kao što su čembalo, viola d’amore, mandolina, …
“Sliku je najbolje započeti juče” je moja omiljena izreka. Svaku ideju lovim skicama i dalje razvijam. Neke stignu do manjih ili većih formata,a neke ostanu kao skica u akvarelu i crtežu. Na to razvijanje slike,na tu pripremu za izvođenje slike veliki uticaj ima atelje. Veče i noć pogoduju idejama,ali jutro u ateljeu pročisti ideju i da joj pravi zamah. Moje omiljeno doba dana i najkreativnije je popodne. Sama svetlost na mojim slikama ima boju mediteranskog popodneva, dugog , svetlog i vibrantnog.
Kao mlad umetnik sam voleo slikati uživo akvarelom mediteranske vedute. Vibracija svetla i senki kamenih ulica,prolaza,balkona i kapija neodoljivo me privlačila, pa sam ih slikao ne obazirući se na uslove. Danas ,moram priznati,konformizam je prevladao,pa slikam udobno smešten u hladu smokve ili kamenih zidova.
Od studentskih dana sam eksperimentisao sa materijalima i istraživao tehnike starih majstora, pa je moj atelje i alhemijska radionica. Prirodne i veštačke smole,pigmenti,balzami ,ulja i još desetine teško opisivh materijala koje koristim u radu ispunjavaju police i fioke ateljea. Najveći fetiš ateljea je četka. Od najfinijih četkica dlaka najređih životinja pa do airbrusheva. Moja istraživanja i iskustva sam napisao u knjizi Slikareva tajna.
Posete ateljeu su prirodan proces. Ko voli i poštuje umetnost ima i potrebu da oseti atmosferu prostora gde slika nastaje. Posetioci i kupci donose i svoju plemenitu energiju koja i prepoznaje moj rad,pa me posete ateljeu stimulišu. Zajednička šoljica kafe ili čaša dobrog vina ojačaju uverenje da slika ide u dobru kuću,odnosno da je napravljen najbolji izbor.
Jedan dan u sedmici se trudim da ne slikam. To je obično nedelja,pa je sledeći dan veoma produktivan.
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.