L E P T I R
Leptir živi jedan dan, tako su mi rekli. Nisam mislio o tome sve do onog dana kada sam ga ugledao na svojoj muškatli. Opuštenih krila gledao je ka zalasku sunca. ’Izvinite, da li mogu nešto da vas pitam? – rekao sam. On podiže svoje obrvice, te prozbori – ’Znam, mladi gospodine, zanima vas kako je to kad se živi samo od zore do sumraka… Fascinantno… Fantastično… eto! Znate, mnogo vremena sam proživeo kao gusenica… jadno je to bilo… Onda sam se začaurio i dugo sam živeo u mraku.
Jednog trena, iznenada, počela su da mi rastu krila! Noktima i zubima sam probio svoj oklop, izleteo napolje i leteo, leteo… A kad ćete vi, mislim… iz te vaše čaurice?’ – to reče i nestade sa poslednjim zrakom sunca.
O P R E Z
U čoveku čovek spava. To što vidiš spolja, to je samo okućnica i fasada.
Ako ti je baš stalo do njega, ako imaš velike planove sa njim, moraš biti preciznija od nekakvog sajdžije ili hemičara… Gledaj – kakva mu je kapija (velika il’ mala), da li mu je ograda od kovanog gvožda, il’ je možda – nema!
Odžak! Da li ide dim iz njega, ili su se rode ugnjezdile. Prikradi se prozoru… posmatraj ga… Da li mu je san nemiran ili spava kao klada (to je vrlo važno).
I još nešto, ’ćeri moja, ako trava ispred kuće ne miriše na livadu, iskradi se i beži odatle koliko te noge nose!
Ako je, pak, sve po tvome i lepše od toga – probudi ga! Zagrli ga… ne dozvoli da ikada više zaspi sam u vašoj kuci.
T E T K A
Voleo sam svoju tetku zato što je bila – genije! Razgovarali smo često, tj. bolje reći – učila me lepoti života. Imala je i odakle, njen život je bio – vanzemaljski!
Jednom mi je pričala o braku (a imala ih je 6), pa reče – Znaš, to ti dođe kao kada kupiš kartu za pozorište. Kritičari kažu da je predstava korektna, tvoji prijatelji misle da je savršena, čitao si knjigu po kojoj je režirana…
Uđeš, sedneš na najbolje mesto, i posmatraš, slušaš… I – šta biva? Još pre kraja prvog čina, ti osetiš da ti nešto smeta, uhvati te nekakva nervoza, dosadno ti je…
Ja ustanem, izađem i – odem! Baš me briga što publika gunđa i što glumci negoduju… Baš me briga! Shvataš!
Tvoja majka gleda jednu istu i užasnu predstavu već 20 godina! Ne mešam se, njena stvar, ali nemoj da joj kažeš o čemu smo pričali, molim te…
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.