Razlog… s predumišljajem…
Pisanje o umetničkim ateljeima počinjemo sa mesta koje je stotinak kilometara od Beograda. Ukratko, poptuna priroda, iako asfaltni put vodi do seoskog domaćinstva koje je tu, sa istim temeljima i zidovima već skoro 200 godina.
Na uzvišenju, naravno, pogled puca na sve četiri strane sveta, dve kuće i kačara.
I još nešto. “Daske koje život znače”. Malena pozornica pod stogodišnjim orahom.
Domaćin
Zagorka Stojanović, tapiserist, kostimograf, scenograf, ilustrator, modni kreator,… je pre osam godina odlučila da od više decenija napuštenog domaćinstva uredi, ne samo atelje, već i svojevrsni muzej, a takođe i kuću za stanovanje i prostor za izložbe, pozorišna, književna i muzička dešavanja. Za novac sa kojim se u Beogradu može kupiti dvosoban stan, umetnica je dobila nešto najoriginalnije.
Selo Rakari, na putu Ljig – Mionica, ili manje od desetak kilometara od auto puta “Miloš Veliki, ili sat hoda (preko) do rodne kuće Vojvode Živojina Mišića i duplo manje do Banje Vrujci. U tim selima se i dalje razdaljina određuje satima pešačenja, uz naglašavanje, ako se izabere kraći put.
Krenulo se u posetu
U tim krajevima se veruje onima koji izjave: “Od kada ja pamtim, a isto su mi pričali moji stariji…. “
A otkada ja pamtim ni kod koga se u kuću ne ide praznih ruku. Kafa i kutija šećera, “kocke”, je nešto, koliko obavezno, toliko minimalno. Ovo drugo smo zamenili sa nekoliko krušaka i jabuka. Tek ubranih, u sopstvenom dvorištu. Deo viševekovnog rituala, da se pokaže kako se dolazi sa mesta gde raste i gde rađa. I baš tom “drugom se umetnica posebno obradovala.
Radno
A Zagorka je odmah počela da nam pokazuje svoj, dom, galeriju, muzej… Sve u jednom. Čak i podrum sa apotekarski sređenim teglama i flašama.
“Ova tegla slatkog od dunja je za vas!” Glasila je rečenica uz uzdarje.
I dok smo sedeli na tremu, pod gredama koje su ručno tesane u predprošlom veku, domaćica nas je svakih desetak minuta napuštala, otišavši do kuhinje gde je uveliko kuvala slatko od kupina. Upućeniji u ovakve prilike znaće da se pila domaća rakija, jer u tom kraju se smatra da domaćinstvo vredi onoliko koliko je kvalitetna rakija koja se služi, ali, sigurni smo, teško će se predpostaviti o čemu je tekao razgovor.
O ljubavi, a tu se već Zagorka dotakla “Poretka ljubavi” Berta Helingera, tumačeći uz pomoć tih teoretskih misli svoje poglede, poglede dame koja je ukoračila u devetu deceniju. Ne bismo taj podatak ovde naveli, da na tome nije insistirala, uz opasku da svako jutro odlazi do bazena u obližnjoj Banji Vrujci, gde pre dolaska brojnih kupača ispliva svojih 600 metara. Mala privilegija umetnice koju je prihvatila nova sredina.
Valjda je primetila naše oduševljenje njenom pojavom, pa je objasnila: Ja se svakog dana oblačim potpuno drugačije, jer se “tako dobro osećam”. Očigledno, u svakom danu očekuje goste. Ako ih i nema, optimizam kojim zrači (iskre u njenim očima su vidljive u svakom trenu), neopisiva energija i moderna shvatanja sadašnjeg trenutka je nešto što fascinira.
Sunce je projezdilo dobrim delom neba, a priča o “Poretku ljubavi” se nastavljala.
Razboj
Svaka seoska kuća u kojoj je živela žena, imala je razboj. Drvenu napravu uz pomoć koje se dobijalo najfinije belo platno za košulje, ukrašene peskire koje nose deveri, pa preko ćilima i šarenica, do krpara. Zagorka se sa svojim umećem i idejama, vratila u sredinu odakle je potekla tapiserija preko koje je ona izražavala veliki deo svog umetničog stvaralaštva, koje je u proteklim decenijama i te kako uspešno predstavljala u najvećim svetskim umetničkim centrima. U “Tkakačkim dvorima”, razumljivo da postoji i “Škola tkanja”.
Pozornica
Naravno oni koji su jednom tu svratili, možda i slučajno, poželeli su da opet dođu, jer celo dvorište je i pozornica i gledalište. Tokom leta, tu su muzička, poetska, dramska dešavanja. Mnogi poznati umetnici su, sasvim razumljivo, poželeli da dođu i, nadahnuti okruženjem, iskažu ono što nose u sebi. Sa svojom veoma poznatom sestrom Milkom Stojanović, operskom pevačicom, Zagorka svake godine pravi omaž našem čuvenom operskom pevaču Živanu Saramandiću…
Prekinimo dalji opis, bez zaključka. Čitaoče, poseti to mesto i zaključak doživi sam.
(Redakcijski članak)
Priča
koja mnoge generacije
vraća u srećne godine
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.