„Darvinova teorija evolucije poziva se najpre na prirodni odabir ili selekciju koja uništava jedinke slabije prilagođene uslovima života, a podupire one bolje prilagođene. Individualne varijacije koje ulaze u proces selekcije mogu, po Darvinovom mišljenju, biti determinisane spoljašnjim i unutrašnjim faktorima.
Darvin je dokazao da evolucija ima adaptivan značaj i da je organizovana. Svrhovitost je relativno izražena u prilagođenosti organizma na određeni istorijsko uslovljeni kompleks spoljašnjih uslova. Njegova teorija je u nauci poznata kao darvinizam.“
Zahvalan Darvinu na teoriji evolucije, u ovom eseju baviću se čovekom.
Jedinke se razlikuju u okviru iste populacije, ali šta je predmet razlike?
Ne postoje dva iste jedinke, pa čak i ukoliko bi genetičari uspeli da poput ovce „Doli“ nešto „smućkaju“, prenošenjem genetskog materijala. Kod ovce je to lako, gen na gen, ali šta bi se desilo sa čovekom istog genetskog materijala potut njegovog parnjaka. Da li bi njih dvoje bili isti? Siguran sa da ne bi, u čemu bi se i Darvin verovatno sa mnom složio. Moj stav bi bio da je to zbog svesti o sebi i drugom i što je još važnije nečeg, što teorija evolucije ne tretira, zadržavši hladan naučni pristup. To „nešto“ je ključ razumevanja prirode i čoveka u njoj. Darvin se verovatno ne bi složio sa mnom. Ja ne plediram da budem naučnik, ja sam pisac.
Kreacije o planeti nošenoj na ledjima kornjača, Zemlji i Suncu u centru kosmosa, kraju sveta, paralelnim svetovima, a ako hoćete i „crvotočinama“ kroz koje prolaze galaktički putnici ulaskom u „crnu rupu“, su kreacije duha, a ne genetskog nasledja, ili iskustva koje se ,pretpostavljam, takodje može prenositi putem gena. Potpuno je jasno da Zemlja ne prebiva na ledjima kornjača i da nije u centru Vaseljene. Šta je čovek tim saznanjem dobio? Gotovo ništa! Čovek npr. nikada neće moći da sazna bilo šta o životu na drugim planetama iz jednog jedinog razloga koji glasi: jer ne poznaje život na zemlji.
Mera razlikovanja jedinki (kako Darvin voli da nas naziva) čoveka je danas ekonomska kategorija, jer onaj koji u prirodi ne bi preživeo, ima način da preživi putem posedovanja akcija na berzi. Tu dolazimo do činjenice, da se danas nasledjuje kapital kao sredstvo za preživljavaje kojim, čovek „toržestvuje“ nad silama prirode. Zbog toga je majka jednog deteta, na pitanje: „ na koji način vaspitavate dete?“, odgovorila da ga vaspitava da bude snalažljivo. Da li pod snalažljivošću podrazumeva laku pobedu u borbi za opstanak koja krasi sve životinjske vrste? Pretpostavljam da ne, ali svakako podrazumeva da je u surovom svetu kapitala, snalažljivost ona osobina koja će omogućiti jedinkama koje se u prirodi ne bi snašle, da pobede one koji bi u surovom prirodnom okruženju inače bili pobednici. Sa stanovišta ekonomije, tehnike vodjenja domaćinstva, snalažljivo domaćinstvo će pobediti iako će njegove jedinke biti zakržljale. Danas, izgleda evoluiraju samo proizvodi!
Darvin kaže „da organizmi koji su najbolje prilagodjeni na date uslove imaju najviše uslova da prežive i ostave potomstvo“.
Iz današnje perspektive, zajednica osudjuje i ekskomunicira one „neprilagodjene jedinke“ koji ne poseduju evoluirane proizvode. Koliko imamo žrtava evolucije, postradalih od snalažljivih koji svakim danom pobedjuju resursima kojima raspolažu. Nekada su iz Pitagorine akademije izbacivani oni koji je nisu bili dorasli. To je bila najteža kazna, jer sa njima niko nije hteo da komunicira. Danas su sredstva komunikacije toliko usavršena da će nam biti potrebno na hiljade godina da sistem ispravimo i vratimo ga na nesavršeni zagrljaj, za kojim su žudeli izbačeni polaznici akademije.
Evolutivno, čovek će za već nekoliko hiljada godina biti ranjiva jedinka, sasušenih mišića, duplo manjih zuba, bez obrva. Nema brige, rekli bi, tehnika će napredovati, pa će atrofiju mišića obezbediti tehnologija mehanike inkorporirana u tkivo. Ovo je nesporno i to nam govori još uvek u potpunosti nedokazana teorija evolucije. Na kraju krajeva, možda ćemo se u nekom obliku devolucije vratiti neorganskoj prirodi, iz koje smo nastali i nastavili da se „usavršavamo“. Darvin se nije bavio prapočetkom, a važeće nedokazane teorije kažu da je za nastanak života potrebna topla voda koja izvire pod pritiskom. Ukoliko je to tačno, izmedju alhemičara i današnjih naučnika nema puno razlike.
Kako su nam samo dragi oni koji su zagledani u svoje okruženje, planetu na kojoj žive postavljali na ledja kornjača. Deluju tako naivno, zar ne?
Danas, za jednike moje vrste umesto vode, vatre i pećine glavni resurs predstavlja novac, pa potom drugi resursi koji potvrdjuju Darvinovu teoriju borbe za opstanak, jer se i danas za njih i zbog njih vode ratovi. Kakav evolutivni napredak!!! Oružje je usavršeno, imamo sve vrste bombi koje omogućavaju da oni koji nikada ne bi „izašli na crtu“, mogu da „uljude“ one protiv kojih ne bi imali baš nikakvu šansu. Ako od usavršavanja sredstava za ubijanje, nešto pretekne u nauku, super, ali se ne mogu oteti utisku da iz mračne sobe, poluzakržljali primerak naše vrste, a prema Darvinu pobednik evoloucije, pritiska dugme kojim upućuje dokaz napretka na nečiju glavu.
Da li je istorija zebi ili kornjača sa Galapagosa manje interesantna od istorije civilizacije? Uostalom ni Darvin nema odgovor na pitanje kako je prva zeba stigla na novi kontinent, razvivši se u niz podvrsta. Gle čuda, istoriju civilizacije prihvatamo kao datu i zna se kako ide, srednji vek je po nama mračan, novi vek je vek tehnološkog razvoja. Šta mislite o istoriji američkih indijanaca ili australijskih Aboridžina? Naravno ništa, jer oni istoriju nemaju. Imaju samo mitove u koje veruju. Njihova istorija su mitovi u kojima uživaju naša deca pred spavanje, i to iz jednog razloga, jer su bliža istini, od nas koji se svagog dana borimo za preživljavanje u eri liberalnog kapitalizma, koji kako sam ranije naveo, uspešno primenjuje evolutivne principe unapredjujući svoje proizvode u 2.0, 3.0 itd. To je neprekidni evolutivni niz usavršavanja proizvoda u kojem njihov konzument zakržljava u organskom smislu, što bi i za Darviniste trebalo da predstavlja problem, zbog dokazanih procesa mutacije o kojima gotovo svako od nas nažalost već dovoljno zna. Obično nama puca tanko crevo, koje nam inače ničemu ne služi, a Darvinu je služilo kao dokaz da smo od majmuna nastali (rak kao mutirani gen, neću pominjati, jer nam ga je svima dosta). Ono puca zbog mnogo faktora, od infekcije do nervoze. Prirodnoj selekciji se suprotstavila hirurgija, koja na ovom primeru na neki paradoksalan način pobija Darvinovu teoriju o pobednicima, jer bi da „nečega“ nema, bolesni bili osudjeni na propast. Pored noža, postoji još „nešto“ što onemogućava prirodnoj selekciju da odradi svoj posao. To nešto je humanost kao proizvod duha!
Ne postoji naučnik koji ne bi bio ismejan kada bi pokušao da ljudski duh objasni električnim pražnjenjem u moždanoj kori, pa makar bio u pravu.
Darvin je potupno u pravu, i šta onda?
Onda smo izmislili -izme, koji su popunili prazan prostor, ideologijama koje jedinkama naše vrste pružaju nadu. Varijacije na istu temu, ideologije u koje smo poverovali, ideologije koje su nas inspirisale na velika dela i velike pogrome.
Od trenutka kada nam je životinjsko meso lovine slučajno upalo u vatru i na taj način nam razvilo mozak, nastavili smo voljno da ga ubacujemo u vatru, ne da bi se dalje razvijali, već zbog toga što nam je bilo ukusnije u potpunosti nam zadovoljivši čula. U tom trenutku se javlja voljni element koji je Niče par miliona godina kasnije razvio do „Volje za moć“, koja i danas evoluira kod većine ljudi usavršavajući se u svom besmislu i koja koristi sve raspoložive resurse da bi preživela. Kreacijama nikad kraja! Od koncetracionih logora do berze , supermarketa i obratno.
Da li je crtež bika/bizona u Altamiri manje savršen o Pikasove Gernike? Hajde da vas vidim naučnici! Tema je naravno različita, ali bik se pojavljuje i na jednoj i na drugoj slici. Da li su crteži bika proizvod naučene tehnike, iskustva iz škole crtanja, možda nauke o razmućivanju i srazmeri boja, ili je reč o nečem drugom? Oba crteža su proizvod duha, jednog koji se nadao da će do bika lakše doći, a drugi koji se zgražava nad pobednikom evolucije i njegovim nedelima.
Duh ne evoluira!
Za duh se ne možete izboriti niti ga možete kupiti. On nema upotrebnu vrednost i on je ključna razlika izmedju čoveka i ovce, pored toga što je ovca svesnija prirode i zahvalna Darvinu koji je objasnio njen put u odnosu na dinosaurusa. Ovca je stalna opasnost za ružu u Egziperijevom remek delu, jer je za nju ona dobar zalogaj na planeti siromašnoj resursima, ali ne zaboravite da se:“ istina samo srcem dobro vidi a da je bitno čulima nevidljivo“.
Mali Princ „gleda“ srcem, ovca stomakom.
Šta je onda važno? Da li su božje zapovesti manje važne u odnosu na teoriju evolucije? Nama koji verujemo u nepromenljivi duh nisu, ali da li to važi i za pobornike evolucionizma kojima je baš sve potpuno jasno. Oslikavajući vlažni zid pećine ili ogromno platno čovek je sebi postavljao pitanja i davao odgovore. Nakon traga koji je iza sebe ostavio većina je postavljala pitanje šta slika predstavlja? Čovek je ćutao zato što tada nije umeo da govori ili zato što je nad užasom zanemeo.
Čovek nužno ne radi samo racionalne stvari koje se usavršene prenose sa generacije na generaciju, čovek je spreman i na iracionalan podvig suprotan njegovoj prirodi koja ga goni da preživi. Ta ljudska osobina pripada samo čoveku za razliku od drugih vrsta i zbog toga je žrtva zapravo postala simbol, žrtva za drugog, kojom čovek spoznaje boga, spoznavši samoga sebe. To je toliko različito od njegove prirode, koju mu genima koji vrište da prežive, trasira Darvinov put.
Istorija je puna različitih teorija koje se ili opovrgavaju ili potvrdjuju.
Danas verujem srcu!
Duh požrtvovanja i podviga je večan i predstavlja odraz naše prave prirode, kojoj ćemo se kad tad vratiti, jer ono u šta smo evoluirali nije bogzna šta.
Željko Ivanji
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.