Zasigurno ima nekog sinhroniciteta u činjenici da samo nekoliko dana deli datum rođenja Dragana Nešića od datuma izlaska prve rokenrol ploče koja je osvojila planetarni vrh muzičkih top-lista. Dakle tog maja 1954. godine Bili Hejli i „komete“ objavljuju „Rock Aroun the Clock“, svet se zanjihao – mada odavno, kako pesnik reče, „centar ne drži više“ i evo već više od šest decenija tih dvanaest lakonogih taktova ne prestaje da nam izaziva vrtoglavicu.
A opet, rokenrol danas ima nešto što tada nije mogao da ima: istoriju, mitologiju, svoje biografe i enciklopediste, dogme i jeresi, svoje epske cikluse i lirske vrste, muzeje i staretarnice prepune izgrebanih logplejki, bronzana poprsja i kompresovane decibele, konačno, i svoje slikare koji poput Dragana Nešića koji jedno višedecenijsko kolektivno iskustvo preobražavaju u mitografske narative jedinstvene vizuelne ekspresije.
Pritom, motivisan ikonografski širokim spektrom stvaralaštva Dejvida Bouvija, Nešić se ne odriče vlastite rane zadivljenosti genijem Mršavog Belog Vojvode. Naprotiv. Vešto koristi isečke iz magazina i muzičkih stranica, služeći se svim prednostima kombinovane tehnike, Nešić kao da prati Bouvijevu misao da je „jedinstvo konzumenta i umetnosti ono što stvara i dovršava umetnost“. Slikar kao da paletu podređuje nekoj vrsti pokloničkog putovanja kroz čudesno raskošan svet svog heroja, svet u kome se prožimaju odjeci i saglasja nove umetničke potrege za celovitošću, smislom i punoćom identiteta, često rasparčanog, razuđenog, nagriženog korozivnim dodirima sumnje, a istovremeno svet neupitne promenljivosti od nulte tačke samopozdanja, svet u kome arhetipi pevaju.
Tako u Nešićevom hromatski svedenom kaleidoskopu, zatičemo Bpouvija gotovo u svim fazama stvaralačkog zrenja, od princa androginije, do sujećenog Marsovca, velikodostojnika kempa, dendija, pankera, neromantičara (upišite po želji jedno od hiljadu lica Dejvida Roberta Džounsa) sve do u istoriju umetnosti možda najveličanstvenijeg uvoda u vlastiti kraj pod sjajem „Crne zvezde“, do trijumfa umetnosti nad makabričnim silnicima vremena, kada slušamo i gledamo blistavo zaveštanje još živog doba rokenrol heroja! Kao što gledamo (a bogme i slušamo!) iskrenu umetničku posvetu Dragana Nešića najvećem umetniku iz doba rokenrol heroja.
Jer umetnost jeste herojstvo.
Dragan Nešić je rođen 13. 05. 1954. godine u Kruševcu. Diplomirao je fiziku na PMG-u u Sarajevu. Član je ULUSa (slikarska sekcija). Učestvovaso je na preko 600 izložbi i projekata u: Brazilu, Urugvaju, SAD-u, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Rusiji, Mađarskoj, Japanu, Argentiji, portugalu, Nemačkoj, Austriji, Čileu, Ukrajini, Belorusiji, Egiptu, Indoneziji i Jugoslaviji. Samostalno je izlagao 85 puta.
Vodi galeriju „Spirala“ u Priboju.
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.