Više volim gram belog, nego litar crnog.
Osvrnuli smo se na prošlost, zagledali se u budućnost, ali ovako nešto još nismo videli.
Upoznao sam jednu stjuardesu i odmah je uključio u svoj pilot projekat.
Našao sam iglu u plastu sena. Tu negde je sigurno i špric.
Čuo sam da će baciti atomsku bombu na Hirošimu, pa sam se sklonio u Nagasaki.
Otišao sam u Australiju kao Srbin, a vratio se kao – bumerang.
Onaj Gvozden. Rđa od čoveka.
Impotencija! To ti je na srpskom – kurata sreća!
Ovde više ni izveštaj o vodostanju ne daje osnovu za bilo kakav optimizam.
– Pomaže Bog, braćo Srbi! – You welcome!
Danas je bio lep dan. Kao da je počela bolja budućnost.
Ni Puškina nije ubila prejaka reč.
Pedofilija nije najveća perverzija. Ima i onih koji vole kapitalizam.
Znam pisca koji se još ne služi kompjuterom. To je pesnik pero kategorije.
Moj optimizam u uspešan ishod operacije nije bez osnova. Jasno sam čuo kako hirurg govori: ćiribu – ćiriba.
Hteo sam da stavim nekog prijatelja na zub. Ali više nemam ni zuba, ni prijatelja.
U naše zabačeno selo stigla je demokratija. Struju, put i lekara još čekamo.
Nemojte pogrešno da me razumete, ali ono što ću vam reći nije ni meni jasno.
Prvi smo objavili vest da su o tome svi već pisali.
Danas se od NJegoša traži da bude Bob Dilan!
Skener u bolnici nije radio, pa su mi savetovali da napravim selfi!
Poznata dama se oblači u prodavnici secondhand! Znam to iz prve ruke!
Sa prvim udruženim zločinačkim poduhvatom sreo sam se još u detinjstvu. Bili su to Ali Baba i četrdeset razbojnika.
Kad vidim nasmejanog čoveka, znam da je i brašno negde u blizini.
Radivoje Bojičić je jedan od najpoznatijih domaćih satiričara. Objavio je desetak romana i nekoliko zbirki pripovedaka i više knjiga aforizama i satiričnih tekstova. Uz to je napisao i veći broj pozorišnih i TV drama. U javnosti je postao veoma popularan sa dramskim delima „Želja zvana tramvaj“ i „Alo, ođe mobilni“.
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.