Miodrag Nadlački, Ka sopstvu – priredio Zoran Čurlić

Predamnom je knjiga priređivača Zorana Čurlića … Miodrag Nadlački „Ka sopstvu“. Prvi zaključak je, leži u rukama. Deluje moćno. Prijaju mi knjige manjih formata. Obuhvatim je prstima, ne može da se otme. Ttvrde, luksuzne korice. Volim da upotrebljavam taj, koliko nepravilan, toliko i infantilno – za mene uvek, mladalački izraz, korice.

A unutra priča na 15 stranica, 36 veoma kvalitetno odštampanih reprodukcija slika, 22 crteža, tekst recenzije na dve strene i biografija slikara na jednoj strani. Prošlo mi je kroz um bar još dvadesetak informacija o knjizi, pre nego što sam počeo da posmatram i čitam. Svaka knjiga ima čak i svoj miris i svaku pomirišem pre nego što pažljivo uđem mislima u nju.

Najčešće nisam u stanju da se izrazim sa malo reči, ali za priču Zorana Čurlića osta samo za opis: Umna!

Na samom kraju, autor pita: „Ko si ti Miodraže Nadlački!“

A odgovor je koliko jednostavan, toliko zagonetan: „Ne znam“.

Miodrag Nadlački “Molitva” 90X70cm.

Nisam sklon prepričavanju književnih radova, nisam sklon ni preporukama, jer ako se meni nešto svidi, poput reči Gospodina Čurlića, to znači dve stvari, neće postati bestseler, a većina će ostati zapitana šta je „pesnik hteo da kaže?“. Glupo pitanje, jer samo  “pesnik zna“  u čemu je poruka.

Kada po drugi put budem čitao ovu priču, a to će biti već za par dana, imaću papir i olovku pri ruci. Napisane rečenice izazivaju potrebu o razmišljanju, o iskazivanju sopstvenog stava. Ovo je, ipak nešto što mora da se čita par puta.

Možda je ovaj moj zadnji pasus najbolja preporuka, bar kod onih koji naslućuju „šta sam hteo da kažem“.

Slike Miodraga Nadlačkog.

U njima osećam poruku mandala.

Imao sam vremena u životu da lutam po lavirintskim porukama mandala, od tumačenja Karla Gustava Junga, pa do Krišnamurtija. Geometrija Miodraga Nadlačkog je razumljiva slovenima, alhemičarima, hrišćanima, pesnicima, muzičarima, avanturistima,… sigurno je to i za neke devete i desete, koje znam i ne znam, ali njihovi jezici su mi nepoznanica, pa ih zato ne stavljam na ovaj spisak. Uopšteno, to je jasna poruka za sve koji se ne boje nepoznatog, koji se mole Bogu i koji ne zaziru da uveče legnu na zemlju i pokriju se nebom.

Miodrag Nadlački “simbol, 90X70 cm.

Svaka slika postavlja pitanje, a odgovor je uvek u posmatraču i kao što dvoje ljudi neće pročitati iz tih pravouganoika isto pitanje, tako i odgovori nisu ni po čemu slični. Možda se pitate kako će onda svaki pojedinac znati je li u pravu? Jednostavno, to se oseti, jer odgovor, ako ja tačan, ima tu moć da mu se više ne može pridodati ni oduzeti ni jedna reč, ni jedan ton, ni jedan treptaj.

U slikama je, kao i u svakoj mandali životni put i autora i onoga ko to posmatra. Životni put bez kraja.

Isto to je i na crtežima. Pojednostavljeno da bi bilo sličnije snovima. Jer Nadlački ne sputava svoju maštu. Na svakom crtežu je stotinak hiljada linija, tragovi nekog kosmičkog penduluma, sa iglom koja ostavlja za sobom paučinu i maglu, od čega je sve sazdano. Poruka je jasno oivičena, najčešće na beloj podlozi. Van tog crteža je praznina.

Knjiga za gledanje i razmišljanje, završava se recenzijom dr Jelene Anđelković Grašar i Biografijom slikara.

Oprosti mi čitaoče, ali spadam u one koji ne čitaju recenzije i ne čitaju biografije.

I svako ko želi da napravi novi korak ka svom sopstvu, dobro bi bilo da pogleda čega sve ima u knjizi koju potpisuje Zoran Čurlić, a koja se zove Miodrag Nadlački „Ka sopstvu“.

David Naum

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.