Sigurno ste se bezbroj puta zapitali koja je u Srbiji najprodavanija i najčitanija knjiga svih vremena.
I dok kod mnogih jezika tvrde kako je to „Sveto pismo“, za srpski jezik je nesumnjivo jedan kuvar. Kažimo još da je za moto te knjige uzeta rečenica velikog pisca Henrika Ibzena:“Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati”, što čitaocu ovih redova mnogo toga unapred pojasniti.
Sve je počelo 1888. godine, kada se u uglednoj beogradskoj porodici, kasnije generala i člana Srpske akademije nauka Dimitrija Đurića rodila devojčica, kojoj su na krštenju dali ime Spasenija, ali koju su iz milošte zvali Pata.
Završivši u to vreme najpoznatije škole u Beču, vratila se u Beograd i veoma brzo postala upraviteljica Zenske zanatske škole.
Prvo je bila udata za pešadijskog majora Đorđa Ristića, a kasnije za doktora Zorana Markovića. Sa prvim mužem je izrodila dvoje dece. Ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će nemci 1943. godineubiti na Banjici.
Sa sobom je iz Beča očigledno donela ne samo znanje već i otmenost, a na to nam ukazuje i jedan članak Branislčava Nušića o njoj:
“Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, Gospođa Marković, ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.”
Svoju prvu zbirku recepata Gospođa Marković je izdala još 1907. godine. Sve vreme do Drugog svetskog rata je bila saradnik beogradskog lista „Politika“, gde je uređivala rubriku „Jelovnik za danas“, sa kulinarskim receptima i savetima za domaćice. 1939. godine izlazi iz štampe prvo izdanje obimne knjige „Kuvar i savetnik“ u kome Pata Marković objedinjuje preko 4.000 recepata (u izdanju „Politike“), kako onih jela i poslastica koje su prenete iz evropskih država, kao i onih nastalih na tlu bivše Jugoslavije.
Od tada, pa sve do 1978. godine ta knjiga je doživla oko 30 izdanja (tačan broj se nikada neće uvrditi), kao i veliki broj štampanih primeraka. „Narodnja knjiga“ koja je 1956. godine preuzela štampanje Patinih recepata, naglašava: “Ova knjiga je rađena prema poznatoj knjizi “Moj kuvar”, koji je izdala predratna ‘Politika’, a uredila Spasenija – Pata Marković”. U prvim izdanjima je pisala njeno ime, potom se svelo samo na inicijale S.M., da bi na kraju i to nestalo. Nisu tačne konstatacije kako je njen kuvar zabranjivan nakon Drugog svetskog rata. Naprotiv, bio je to jedan od obaveznih poklona tek venčanim supružnicima.
I šta se desilo? Onog trena kada su odustali od karakteristične i uvek iste naslovne strane(crtež kuvara na naslovnoj strani), a to se dogodilo rečene 1978. godine, „Patin kuvar“, kako je bio do tada popularan u narodu, prestao je da se kupuje pređašnjim intenzitetom. “Veliki narodni kuvar”, iako je naglašavano da u sebi sadrži recepte Pate Marković, iako je često dobijao novi dizajn, čak i sa, za to vreme, super luksuznim omotima štampanim u inostranstvu, nije imao onu karakteristiku “predratnih domaćinskih kuća”.
Knjige koje su decenijama bile u svakoj srpskoj kuhinji, od upotrebe su izbledele, stranice se pocepale, a na tržištu polovnih knjiga očuvani primerci starih izdanja se veoma viskoko kotiraju, često 4, 5,.. puta više nego nove knjige sa istim receptima.
A gospođa Spasenija Marković nije bila samo izvrsni poznavalac recepata i kuvarstva, već je nesebično i svim silama radila na emancipaciji srpskih žena, čak je neki smatraju za prvu „srpsku feministkinju“. U svojim „Patinim čitankama“, koje su,između dva rata, izlazile jednom nedeljno, objavljivala je, uporedo sa receptima i savetima, i svoje sarkastične opaske na društveni i politički život (žene u to vreme nisu imale pravo glasa), pa su se često pitali: „Ko je ta žena koja se meša u život Balkana“.
I onda se desio nonsens. Za vreme Šestojanuarske diktature (1929-1931), kada je Kralj Aleksandar Karađorđević raspustio skupštinu i uveo veoma rigoroznu cenzuru, pošto je utvrđeno da “Patine čitanke” pišu mnogo šire od onoga što je vezano za kulinarstvo, zabranjene su.
Uticaj Gospođe Spasenije Marković, kako društveni, tako i politički, ostao je u senci njenog pionirskog rada na očuvanju gastronomskog umeća kod srba, kao i otvaranje vrata za sve ono što je tih decenija nudila Evropa na polju, kako ishrane stanovništva, tako i recepata iz ekskluzivnih restorana i poslastičarnica. Ona je prva, na veoma popularan način, pisala o higijeni ishrane, kao i o hranljivim i kalorijskim vrednostima.
Doživevši duboku starost Gospođa Pata Marković je umrla 1974. godine, tiho i bez pompe u krugu svoje porodice.
David Naum
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.