Zahvalnica! – Laura Miletić

Jelku, na premeštanju 2019. u 2020.,

a potom  Česnicu i Badnjak  za Božić….

  imali su svi,

ali ne i Zahvalnicu.

Evo,  uručiću, da imaju!

Direkciji beogradske opere

Zahvalnica! 

Draga, (a u isto vreme ste zaslužili da budete i omražena) Upravo, tj. direkcijo  beogradske opere!

Veoma sam srećna!

Veoma sam srećna što ste me KONAČNO, a zahvaljujući  ovom prvom delu vaše izuzetno i neverovatno propale sezone, zapravo, vašim izborom koji nije bio doličan ni jednoj operskoj kući, a kamo li  beogradskoj operi,  KONAČNO oslobodili tako čestog dolaženja u ovu, sada već sasvim sigurno PROPALU opersku kuću, a  želju, radost i ushićenje koje sam  do sada, ipak, imala prilikom dolazaka na operske predstave, uspeli ste da mi svedete na minimum, da ne kažem da ste mi se zgadili, kao i jednom, veoma dragocenom, delu publike. Naravno da nikada nećete saznati ko je taj deo, jer su ljudi previse kulturni da bi se oglasili po tom pitanju…., nisu kao ja, borci, samo su  ljudi ljubitelji, poznavaoci, operski “fanovi”, za koje vas…. zabole…. po neki organ. Koji, sve zavisi šta imate u tim olupinama u telu i moždanim ćelijama?

BRAVO !!!!!

Osećam se rasterećeno, slobodno i srećno.

Raskalašno!

Razuzdano!

Nekome  ko je  poslednjih godina, kao najdobronamernija publika puna ljubavi prema operi dolazio, (a, da podsetim gde sam davnih godina sticala i formirala ukus uz najveeće naše i strane pevače…. ma ko se seća šta sam pisala, ok, ko ne…. nije bitno)  uprkos nedoličnim predstavama, pevačima koji su sebi dopuštali sve i  svašta, poludirigentima, scenskim i kostimografskim neznalicama, likovima koji se zovu reditelji, kostimografi, scenografi, šminkeri, dirigenti, pevači, svirači, zabavljači, tapšači, obezbeđivači, posmatrači, uz procentualno najviše manjkavosti i bezobrazluka koje smo doživljavali, a tu i tamo se desila „normalna“ predstava ……. uspeli ste da ogadite beogradsku operu. Konačno.

Svaka Čast.

Nije mi žao!

Naprotiv!

Srećna sam!

Srećna sam kad god neko ostvari cilj.

A vama je to  i bio cilj.

E sad, što je cilj destruktivan, što je u sunovratu, što je sraman, što gubite publiku, to je tužno, ali vas to ne plaši. Uvek će se naći neka persona, jedna od tri praseta,  koja će uspeti da “dune  i  vatru sune” i, HOP, napuni salu  kao što se kaca puni kupusom. E onda će  čekati  da se sve dobro ukiseli i zavonja miomirisom propalog, koji se već davno oseća, ali oni su mladi i novi na tim mestima, pa ne prepoznaju taj stari i dobro poznati vonj. Na dobrom ste putu. Za vas.

Publiku …. Ma publiku ko zarezuje. “Važno je (ako prepoznajete na šta aludiram) zvati se, ne Ernest, već Jasmina, Ivana, Marija).

I da nastavim, lagano, u ritmu posmrrtnog marša koji vam se bliži.  

U ovoj polutki sezone, imali smo sledeće naslove, koji su se, kao što rekoh, pokazali kao pravi izbor da se opera ugasi. Bravo za Jasminu, Đorđa, Mariju, a uz njih i sve koji su imali bilo kakav udeo u spremanju naslova.

Dva propala Andre Šenije-a, na samom otvaranju sezone. Da pitam nekoga ko je bio inicijator da se ovo postavi, kada  mi nemamo ni kompletne pevače, ni publiku za takav naslov, pa se desilo da je na otvaranju sezone bilo ne više od stotinak osipajućih ljudi u publici?????? O tužnim pauzama da ne pričam.

Ili….. Da pitam, Jasminu.

Da li je ikada, IKADA, otišla na neku predstavu kao publika, ali ne u Svrljig, ili Madlenijanum, nego TAMO NEGDE, samo nekoliko zanemarljivih sati letenja, ili kilometraže (!) pa da VIDI kako se doživljavaju operske predstave, da ih doživi  kao publika, da vidi, čuje, kako to izgleda…. od garderobe, preko  doživjavanja operskih činova, pa na pauzama šta se  i  kako nudi, pa opet….  Ne limenke i slamčice za Coca-colu i fantu, već crveno i belo vino…. staklene čase…. Eh, izmislio zapad nebuloze, a Beograd odbija, ima svoj primitivizam. Madlenijanum je kao udžbenik za beogradsku operu. Ali ni to ne vide. Pa zašto ?

Onda su nam sledovala (bez redosleda mesečnih objava, nego sve ukupno) po jedanput Aida, Boemi, Trubadur i Nabuko????… dva Seviljska berberina, jedan za drugim, dve Travijate, žali bože, dva Rigoleta, dve Pepeljuge, jedna za drugom, tri Karmen, sve pokojne, i !!!!!!!! Po četiri puta Koštana i Na Uranku.

Dovoljno? Tu se ne računaju Bastijen i Bastijena na sceni Raša Plaović, niti tumaranje po Madlenijanumu i gostovanja po Srbiji.

Pričam o Beogradu.

Šta dalje reći, a da ostanem u normalnom stanju pisanja, da ne poludim.

Da, kao što svi znamo, ali većina ćuti, sem mene, da Marija Jelić kroji “kostime, predstave, naslove” i sve ostalo u NP? Javna tajna. Da. Pa šta? Koliko je javnih tajni do sada bilo? I svi opstaše. I pokojnik. Dejstvuje iz kovčega. A Jelić polaže ispite….. muka…. Dajte podršku, dršku, da završi što pre…. Za jedno pola sata…. I to je previse…. Lova, pozicije, kao u šahu, smernice,….. ali ovde je reč o PEVANJU. Dobro, i Jasmina sve manje peva, propade joj Manon…. nema dirigenta, nema scenografa, nema pevače, nema tapšače…. A hoće? ….. NE MOŽE.

Da se pravimo da ne znamo, bedno. Da zaposleni ćute? Moraju! Rekla Jasmina.
Kome ime Jasmina obećava bilo šta, sem prizemnih radnji tipa,  krojim, šijem, pržim, peglam, a po potrebi i…  završavam?

Meni ne.

Dakle, vreme je isteklo, brže nego što se nadala. A ostaće u kući u kojoj je ne vole. Kazna. I treba. Zanela se.

Da nastavim. Kraj je blizu, timpani se čuju, sve su glasniji.

Na januarske ponude…. Ne idem, sem ako….. Možda samo zbog….

I tako….

Gleduckam, jos uvek ne konačnu, listu PEVAČA za GALA koncert. I pijem čaj za detoks. Od njih. Učesnika.

Ko peva na GALA??????

Ko prodaje karte po ceni od 4000 i 2500   hiljade dinara za drugorazredne i trećerazredne pevače? I zna li iko, IKO, šta znači GALA KONCERT????

Pojašnjenje jednog člana odustale publike…..

Gala koncert je izbor najboljih pevača koji će pevati najpopularnije ili veoma popularne numere iz svog repertoara. Šta nije jasno?

Najbolji pevači. Prvaci, prvaci, prvaci.

A šta nam nudite?

Najgore!

One koji se u ovoj sezoni nisu udostojili ni tacne da donesu (u predstavama), pod izgovorom da im ne date da pevaju. Pa njima i ne treba iko da dozvoli bilo kakvo pevanje, a tek ne na sceni opere. Ko su ti ljudi? Trećerazredni pevači. Drugorazredni pevači. Ko je PRVAK? Nemam konačnu listu, ali imam cenu karte?

Ahahhaha, ma dajte!

Sram Vas bilo!!!!

Ljubodrag Begović, Aleksandar Dojković, prvaci???? A bivši horisti. Sram vas bilo.

Ivanka Raković Krstonošić (puna dva prezimena), sudija, amaterska pevačica?

Ostali se vode kao prvaci….. ali ne pevaju tako. Pevaju kao gubitnici.

I ima nekih kojima tu nije mesto. Prepoznaće se.

Za taj novac, beogradska publika je mogla da čuje vrhunske svetske pijaniste, violiniste, dirigente…. Pomerite se samo 200 metara. Kolarčeva Zadužbine je blizu. I ima, u odnosu na vas, ipak bolju ponudu i kvalitet. Za te pare.

Pa ko ima muda da kaže ovoj unesrećenoj operskoj  publici da za toliki novac slušaju operske gubitnike, u većem delu objave.
A, onda ide MOJE pitanje!!!!

Zašto oni koji ipak nešto vrede, pevaju na ovakvom Gala koncertu….. ZAŠTO pevaju uz ove neprimerene? Ili……

Meni je veoma teško objasniti, a da  objašnjenje  nije logično, umetničko ili poslovno.

A ono…. pevamo, da nas čuju!

KO ??????

Babe i strine,.. oni koji samo jednom godišnje dodju da se provedu, slikaju i kažu kako su bili na Gala…. A nikada ih nema preko godine? Ako VAMA, našim cenjenim pevačima, to odgovara….. onda  smo dobili odgovor.

“Neka sve propada, Ja pevam na Gala”. Po sistemu “bolje prvi u selu…. Ili vrabac i golub….”… ma hajde.

Živeli.

Ali,  ja se, opet, zahvaljujem. Palo mi breme sa nejakih pleća. 

O dress code…. Toliko puta spomenutom problemu, nema ni govora. Razvodnice nisu dobile obećane uniforme, pa ih gledamo, onako, kako da ih prepoznamo…. Ljudi pitaju, ko je ko? Traže programe od “publike”, jer se ne zna ko vodu pije, a ko vodu nosi. Ili…. Zna se, ali  samo kod uprave. Jasmina i pije i nosi i puni  i prosipa.

Kakva uprava, takva publika. Perjana. Kožna. Vunena. Čohana.

Kao na selu. Publika ne ostavlja garderobu na GARDEROBI besplatno, već šuška i razapinje jakne po stolicama. Za svaki slučaj da ne bude ~ladno. Kao po domovima kulture davnih sedamdesetih godina.  A crveni pliš oko njih. Kao teatar. Kao nivo. Kao cirkus.

Dress code za operu i balet nije došao na red.  Lagano samo, ima vremena…. Npr. do maja. Ali….. Prvo da vidimo ko će da peva u  operi Manon Lesko, toliko najavljivanoj, a još uvek u tami svake vrste? Da li će i kada će?

Koliko sam shvatila….. neće skoro, a i bolje. Jer to je još jedan naslov koji obećava fijasko, kao Norma, kao Don Carlos,  Holanđanin Lutalica (zalutao i pobegao ) kao…. Ima toga mnogo…..

I tako…..

Zahvalna.

Srećna.

Opuštena.

Raskalašna.

Ali,….. uvek sa nadom da će biti bolje.

Zato pišem, direktno, ali očigledno slepima, a i govorim direktno, ali očigledno gluvima.

A svi rade u Operi.

Nazdravlje…… I Srećan vam Gala Koncert!