Ovaj zapis će možda jednog dana biti uvršćen u knjigu, čiji će naslov sigurno da bude „101 marifetluk SPC“
Nemoj, čitaoče, misliti kako nemam dovoljno materijala za gore navedenu cifru, čekam samo početnu inspiraciju da sednem i složim tekstove, a za ovaj članak je „okidač“ bila fotografija koju je jedan, da kažemo „sveštenik“ postavio na svoj Facebook profil.
Elem, čovek već nedeljama obilazi seoska domaćinstva, sveteći vodicu (dotaćiću se tog pojma više puta kasnije, pa će i onima koji ne poznaju pravila i običaje pravoslavlja biti jasno). Čovek je fotografisao lepe staze po brdima, seoska domaćinstva, poželeh da pohvalim njegov trud i napisah kako je srećan narod koji ima takvog sveštenika, koji sa radošću obilazi svoje vernike, uživajući istovremeno u prirodi. Iznad svega volim da javno pohvalim vredne i uspešne ljude.
Ali, očigledno, Vrag nikada ne spava… Prvo je sveštenik dozvolio da mu se ljudi obraćaju sa veoma primitivnim komentarima, zbijajući šale koje nisu primerene sveštenom licu i poslu koji obavlja (bezobrazluke prepustite nama humoristima), preko toga pređoh, ali kada isti objavi fotografiju, koja je u okviru ovog članka, na koju internet prijatelji sveštenika, postaviše veoma neumesne šale, a sveštenik im uputi odgovarajuće (adekvatne) dosta bljutavije odgovore, nisam mogao da ne reagujem. Posledica je, kao i uvek do tada (a siguran sam i u buduće), bar za mene, brisanje.
Dotični sveštenik je pored fotografije napisao čak i ime domaćina, onoga ko je ostavio 2000 dinara, kako sveštenik napisa „poklon“… Opravdavajući sebe kako on „ne prima platu prvog u mesecu kao drugi“…
Da skratim priču, čitaoče, znaš li koliko jedan sveštenik SPC zarađuje u toku godine, ili u toku meseca?
Prvo idem sa pred-pitanjem, da li znaš, čitaoče, sveštenika, onog koji je tek rukopoložen, a da nakon godinu dana rada vozi automobil koji košta 1000 evra? Moramo uzeti neko merilo, zato spominjem trivijalnu stvar koja se zove automobil…
Matematika je nemilosrna nauka, a neko ko poznaje situaciju, pa još primeni matematiku, postaće grozan u iznošenju činjenica. Parohija je broj domaćinstava koje opsulužuje jedan sveštenik. A veoma često jedan opslužuje i po 4, 5 manjih sela, ili pak jedno selo Vojvođansko) koje ima i po 1000 domaćinstava. Lično znam mnoge sveštenike koji imaju više od 500, čak 800, a i 1000 domaćinstava… Uzmimo minimalnu cifru, 350. Znači 350 slava, dva puta po 350 osveštanja vodice (Uskršnje i jesenje – slavsko). Da ne uzmemo da će biti po 2000 dinara, kao na slici, već da je prosek samo 1000 dinara, to je 1.050.000 dinara.
Idemo dalje, neka samo bude 30 venčanja tokom godine. Uz malu opasku u gradskim sredinama sveštenici imaju često u nedeljama kada se ne posti i po 2-3 venčanja subotom i nedeljom (zakuzuju se mesecima unapred), plus krštenja. Vraćamo se na matematiku. 30 venčanja i u istoj godini 50 krštenja, jer deca se rađaju posle godinu, dve, tri braka… To je 80 obreda. Uzmimo samo minimalnu nadoknadu od 6 do 8,000… Sa prosekom 7.000 iznosi na godišnjem nivou 560.000.
U toj maloj parohiji od samo 350 kuća, upokojiće se 30 ljudi… (Ova cifra nije prevelika, jer smo država staraca, pa me ne terajte da iznesem podatke o prosečnoj starosti i da ne iznosim one grozne podatke o nesrećama gde stradaju mladi). Znači 30 sahrana, plus 30 puta opelo za 40 dana, pa trideset puta opelo za 6 meseci, čak i da spojimo to sa opelom osveštavanja spomenika (a što najčešće nije slučaj) iznosi 90. Znači još 630.000 dinara.
Dolazimo do stavke zvane Trgovina. Svaka crkva prodaje sveće, ikone, knjige, a sada su preko svojih prodavnica (koje nisu oporezovane) počeli da prodaju vino, rakiju, suvenire… Kako crkve, tako i manastiri… Postoji obaveza da se sveće nabavljaju od Patrijaršijske voskarnice… Da ne ulazim u objašnjenje kako se to izbegava… Ako želite da kupite knjigu misli Oca Tadeja, ili Patrijarha Pavla u knjižari, država će uzeti porez 10%, (plus porez na ukupan prihod), ako se to prodaje u „crkvenoj prodavnici“ nema poreza, nema akciza za alkohol, nema nalepnica, nema etiketa, nema kontrole…. A uz sve to vernici daruju ikone, ostavljaju priloge…
Evo Vam primera, proverite u medijima… Patrijarh Irinej je 2015. smenio kompletno sveštenstvo Crkve Svetog Save u Beogradu… Navodno „ne može se utvrditi koliko su sveštenici ukrali iz kase“… U jednoj drugoj priči figurira cifra od 20.000 evra koje su sveštenici u istom hramu navodno podelili među sobom kada je svojevremeno u tu crkvu donet „Sveti plamen iz Jerusalima“… Zamislite onda koliko u toku dana pojedine crkve dobijaju novca od vernika? Javno tužilaštvo Republike Srbije ne reaguje, a moralo bi po službenoj dužnosti… Sveštenici (među kojima i jedna medijska „zvezda“, učio nas je sve preko TVa verovanju u Boga i verovanju u poštenje) su razmešteni u sela oko Beograda… Prljav veš (pogotovo onaj SPC) se ne iznosi napolje, pa znamo to i u vezi pedofilije Pahomija, kome zastareva kazna za kaznom. Čak i u vezi toga SPS ćuti. Ćuti ista crkva i kada su uprli prstom da su za sveca proglasili sveštenika Milorada Vukojičića zvanog Maca (macolom je ubijao žrtve za vreme Drugog svetskog rata)… Pročitajte u vezi toga brojne intervjue pokojnog Miše Janketića (glumca), koji je kao dete ostao bez majke. Ali SPC ćuti, jer vreme je saveznik svake laži i prevare.
Vratimo se na novac.
Pogledajmo ukupnu gornju cifru. MINIMALNU. Ne morate sabirati, učiniću za svog čitaoca , ili da pojasnim, to je 2.240.000 dinara…. Ti nisu uračunati prilozi, osvešćavanje temelja kuća, plaćanje ispovedanja, čitanje molitvi za zdravlje… i ono veoma bitno prihodi „crkvene prodavnice“… Zamislite samo koliku dobit donosi ovo zadnje, jer niti se plaća porez, niti su radnici prijavljeni… Ne zna se nabavna cena, nema fiskalne kase…. Može, da može i to…. Da li to iznosi dodatnih desetak, ili možda više hiljada evra.
Zapamti čitaoče, ovo pišem o svešteniku u čijoj parohiji ima samo 350 domaćinstava.
Napominjem još jednom CENE KOJE SAM UPOTREBIO SU MINIMALNE. Treba li da ponavljam kako postoje parohije od 500, pa i preko 1000 domaćinstava. Sveštenici kreću da svete „uskršnju vodicu“ već početkom februara, jer ne mogu da stignu da obiđu sve vernike, potrebno im je tri meseca. Naravno da ne mogu u toku dana da obiđu više od 15-20 domaćinstava. Pojedini iznajmljuju vozača, koji ih čeka u kolima, dok oni istrče i za desetak minuta obave „posao“, jureći dalje.
Da li će taj sveštenik dati eparhiji kojoj pripada 10, ili 20% od prijaveljene zarade, stvar je sveštenika i episkopa, ili vladike, u zavisnosti ko mu je nadređen. Napomenimo uz to još jednu činjenicu, svi sveštenici imaju na raspolaganju službene stanove.
Spomenimo ovde i iznajmljivanje crkvene porte. Nije oporezovano, nije pod kontrolom inspekcijskih i finansijskih službi. Zato neka vas ne čudi što pod šatrom u porti crkve „Sv. Petra i Pavla“, za te praznike, u Topčideru, danima trešti muzika sa razglasa, a vrte se jaganjci i prasići.
Podsetiću te čitaoce, SPC je posle višedecenijskog održavanja Sabora trubača u Guči, koji je bio zadnje nedelje u avgustu, odredila da ne može tako, već da se pomeri na početak tog meseca. Sa jedne strane je post, a sa druge crkva poseduje glavne placeve za postavljanje ugostiteljskih objekata u malenoj Guči,… ali to već ulazi u neku drugu priču, mislim od onih „sto jedne“… To ulazi i u one finansijske, kako sam ih nazvao „marifetluke“.
Zato neka vas ne čudi zašto ne možete da vidite sveštenika u automobilu od 1000 evra… Zar misliš, čitaoče, kako sveštenik ovaj, onaj, peti,… zarađuje manje od 2500, 4000, 5000 evra mesečno.
Matematika je ipak nemilosrdna nauka. Teško je verovanje u Boga (ovog po računici SPC) i matematiku, kao egzaktnu nauku spojiti u jedno, ali su se u sveštenstvu SPC veoma dobro spojile.
I da ne širim priču.
Je li ti, čitaoče, jasno o čemu pišem?
David Naum
jedan od najboljih srpskih aforističara
1 komentar
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.