Mladi kreator, Igor Jagić skrenuo je, u zadnje vreme, na sebe pažnju veoma smelim konstatacijama o sadašnjem trenutku mode u svetu. Njegovo neosporno poznavanje situacije na svetskom modnom tržištu i veoma realno sagledavanje onoga šta se od svega toga može primeniti kod nas, učinilo je da njegovi tekstovi i intervjui budu veoma zapaženi u mnogo širim krugovima nego što su moda i dizajn.
Očigledno, svestan sopstvene kreatorske i lične slobode, on nedvosmisleno poručuje:
„Sunovrat počinje kliše – zabludom kojom se moda bezuslovno vezuje za umetnost, a takođe i stavom kako po svaku cenu treba osmisliti nešto novo, da bi se masa zadivila.“
On u istom, veoma oštrom tonu nastavlja:
“Potrebna je velika hrabrost da se kreira avangardni komad garderobe, koji po inerciji apsolutno izaziva oduševljenje vaseljene i veliki broj lajkova na Instagramu. Međutim, budimo iskreni, ista ta kreacija, u najboljem slučaju, doživljava svoj zenit na filmu, čija je radnja smeštena u dalekoj budućnosti, kao kostim glavne glumice, obično pozajmljen, ili, što bi se u modnom svetu stručnije reklo, na revers. Novčana nagrada, u većini slučajeva, shodno naizgled epohalnom podvigu, za dizajnera ne postoji. O budžetu koji je utrošen, najbezbolnije je ne govoriti. Da li je to pametno utrošena hrabrost?”
Može se zaključiti kako je Gospodin Jagić do surovosti realan, i kao takav, smelo, sa veoma oštrim makazama u rukama i rečima, kroji svoje stavove:
„Revije su svedene i bez pratećih naučnofantastičnih efekata. Sve je mirno i tačno. Umetnik ili biznismen? Oba. Jer danas definicija umetnika podrazumeva i znanje kojim će prodati tu kreativnost. Potrošačko društvo veoma jasno zna šta želi, a to ne podrazumeva „instalaciju“ koju čine tri rukava i dva para nogavica od kojih se jedno, ničim izazvano, vezuje oko struka. Svi su zadivljeni inovacijom, ali niko je nije kupio.
Posebnost i kreativnost treba mudro usmeriti i pretočiti u najadekvatniji način, kako bi se kupci pridobili jer – to je konačni cilj. Važno je jedno, ne pratiti slepo, već mudro pozajmljivati i primenjivati tuđe znanje i iskustvo. Ali, nikako i ideje.”
Pred nama je izložba stila Igor Jagich. Sigurno će doći i oni željni njegovog uspeha i oni drugi, sa maštanjem da ne uspe. Ipak, konačni rezultat će biti u rukama mladog kreatora.
A dotle, on samouvereno i veoma glasno obećava reviju pod nazivom “Reincarnation” u nesputanoj ekstravaganciji, u skladu sa svojom vema jasnom umetničkom koncepcijom, futuristički slobodnom, uz obavezno ograđivanje, kako će se ono što se vidi na revijama, možda, ali ne i obavezno dogoditi. I što je najvažnije i što će najviše zaintrigirati javnost je njeg stav kako ne mari za ispunjenje normi, a opet tvrdi kako nije buntovnik. Jer za njega je moda: “… igra, sloboda, put u nepoznato i upoznavanje sebe.”
I za zaključak, jedna konstatacija: Igora Jagića, za razliku od većine umetnika našeg grada, možete veoma često da sretnete na operskim i pozorišnim predstavama. On je veliki ljubitelj, prefinjenog instrumentalnog zvuka, ljudskog glasa i svega što sa sobom nosi magičnost teatarske scene.
Još jedan mali razlog da se njegova predstojeća revija što pažljivije posmatra.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.